Režija: Paul Johansson
Uloge: Taylor Schilling, Grant Bowler, Edi Gathegi
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0480239/
Trailer: http://youtu.be/6W07bFa4TzM
Pogledajte još: Cloud Atlas (2012)
Atlas Shrugged je adaptacija knjge iz 1957. godine ruske spisateljice Ayn Rand. Iako inicijalno nije pobrala pozitivne kritike u narednim decenijama je stekla određeni broj poklonika pa se samo pola veka kasnije neko dosetio da bi mogao da je ekranizuje. Budući da se Ayn raspisala u najboljem stilu ruskih pisaca (preko 1100 stranica) film je osmišljen kao trilogija.
Za razliku od knjige gde vreme dešavanja nije jasno definisano radnja filma se dešava 2016. godine kada svet, a posebno teritoriju SAD-a, zapljuskuju mnogobrojne krize. Industrija trpi brojne katastrofe, rezerve nafte su na minimumu što dovodi do rekordnih cena benzina a ponestalo je i ruda gvožđa. Saobraćaj kao takav više ne postoji, putevi su prazni, ljudi klošare po ulicama i ne treba još mnogo vremena da prođe pa da sve izgleda kao Srbija ’93. U opštem ekonomskom beznađu gospodin Henry Rearden uspeva da uzdigne svoju firmu Rearden Metal koja patentira novu vrstu metala koji jenekoliko puta lakši a mnogo čvršći od postojećeg. Iako nedovoljno ispitan uspeva da od njega napravi šine koje prodaje kompaniji Taggart, jedinoj preostaloj železnici koja prevozi rudu iz Meksika. Henry Rearden i Dagny Taggart su glavni likovi ovog filma i oko njih se vrti cela priča dok je sporednih likova zaista mnogo.
Atlas Shrugged je naučna fantastika u labavom smislu reči jer je ono što vidimo na ekranu zapravo već počelo da se dešava. Velike kompanije postale su još veće, siromašan narod još siromašniji, a vlada SAD je rešila da stane na kraj monopolistima i tajkunima ekspresnim donošenjem brojnih zakona usled kojih se delovanje jakih firmi ograničava, one se cepaju, zabranjuje im se dalje širenje i slično a sve pod izgovorom „javnog dobra“. Tako gotovo kompletan film protiče u međusobnom nadmudrivanju ljudi kojima je profit jedino što ih zanima u životu i onih kojima je „javno dobro“ na prvom mestu, a zapravo je opet profit u igri. Borba biznismena, korporacija, raznorazna lobiranja, klanovi, korumpirani političari i senatori, te bogataške večere i slavlja, prijemi i poslovni sastanci su ono što gledamo tokom trajanja filma sa vrlo malo dinamike i bez „a“ od akcije. Ne mogu reći da je to sasvim dosadno jer nije, ali je možda suviše razvučeno i što je najvažnije - nije baš SF kakav sam očekivao.
Nešto dinamike prati dešavanja oko misterioznog nestanka poslovnih ljudi, naučnika i drugih učenih i cenjenih ljudi kao i po svemu sudeći namerne incidente i akcidente koji se povremeno dešavaju u fabrikama, postrojenjima, rudnicima i na prugama. Za objašnjenja ovih događaja morate da pogledate nastavak filma budući da se prvenac završava baš kad je najinteresantnije. Sve u svemu Atlas Shrugged nije loš film, poseduje pristojne dijaloge i glumačku postavu, slabije specijalne efekte (mahom animirane) što nije problem jer akcenat nije na vizuelnom. Akcenat filma je na beskonačnim debatama o krahu kapitalizma, o čak uvođenu socijalizma u kapitalizam, o društvenim, socijalnim i ekonomskim temama. Sad, što je nama pomalo smešno da ulicama Amerike vlada panika, crnilo, beznađe i strah jer je cena goriva 37 dolara po galonu (što je u odnosu na naše plate sadašnja cena benzina u Srbiji) je druga stvar. Uzgred budi rečeno, ako nemaju za gorivo zašto se ne voze biciklovima već su ulice Vašingtona bukvalno prazne kao da je narod izumro.
Atlas Shrugged nije loš film a najveća mana mu je labavo oslanjanje na SF žanr pa će svako ko mu pristupi sa željom da pogleda dinamičan film pun specijalnih efekata biti razočaran. Međutim, ukoliko volite socijalno industrijske drame sa mnogo priče po kabinetima i sa potencijalno prilično realnom pričom onda bi vam se Atlas Shrugged mogao svideti.
0 comments:
Post a Comment