Režija: Tom Elkins
Uloge: Abigail Spencer, Chad Michael Murray, Katee Sackhoff
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1457765/
Trailer: http://youtu.be/UHUVqbSyLfA
Pogledajte još: The Haunting in Connecticut (2009)
Nastavak vrlo dobrog filma iz 2009. godine nosi zbilja zanimljiv naziv a ako se pitate kakve veze ima Konektikat sa Džordžijom reći ću vam – nikakve. Jednostavno je iskorišten naziv prethodnog filma da bi ovaj lakše našao put do gledalaca, ali ni to nije sve: po planovima će sledeći nastavak (trilogije?) nositi naziv (The Haunting in Connecticut 3) The Haunting in New York.
Radnja filma nema nikakve veze sa prethodnikom osim što se bavi duhovima. Ceo serijal je i zamišljen kao niz pojedinačnih i nepovezanih priča o duhovima zasnovanih na istinitim događajima. Ovoga puta pratimo porodicu, tačnije majku, oca i ćerkicu, koji su usled slabog finansijskog stanja morali da kupe jeftinu kuću koja se nalazi u Džordžiji, negde na periferiji. Kuća je stara, drvena, nalazi se pored proplanka na obodu šume a bila je jeftina jer niko drugi nije hteo da je kupi zbog njene burne istorije. Naime, kuća je davno u prošlosti služila kao „skretnica“, u njoj je živeo „skretničar“ koji je sakrivao tamnopute robove i upućivao ih na slobodnu teritoriju. Iz tog razloga postoji još jedna kućica u šumi i tuneli pod zemljom u kojima su se skrivali robovi. E sad, pomenuta porodica nije bez novaca sama po sebi, majka pati od nekog sindroma pa joj se priviđaju mrtve osobe i govore nerazumljie stvari, možda i poruke, ali je pre svega plaše. Isti „dar“ je nasledila i njihova ćerkica, ali i majčina rođena sestra, koja se doseljava u obližnju kamp-prikolicu.
I već od samog početka tri ženske akterke počinju da pate od vizija, priviđaju im se (još uvek) misteriozne osobe, najčešće tamnopute a poseban akcenat u filmu je stavljen na iskustvu devojčice sa istima. Pomenuta devojčica je ono najpozitivnije u filmu i zbog čega mu dajem ocenu više. Kao što sam mnogo puta naglasio do sada obožavam da gledam kvalitetnu glumu dece u horor filmovima, a ova malecka je toliko simpatična i ubedljiva da je to više na štetu odraslih aktera filma koji su konstantno u njenoj senci. Naravno, devojčica je svesno u prvom planu zahvaljujući scenariju, koji je ovog puta manje originalan i ubedljiv nego prošlog puta. Za razliku od prethodnika ovog puta ima manje iznenađenja, radnja je razumljivija, čak komercijalnija, sa pomalo patetičnim ali završetkom koji mi se dosta svideo i koji mnogo liči na nekadašnje horor filmove, kada nije bilo obavezno ostaviti otvoren kraj pa ako film dosta zaradi eto nas opet sa raznim sequelima i prequelima.
Režija je na tragu one iz prethodnika, i dalje gledamo mnogo flashbackova koji su manje konfuzni, ali ceo film deluje kao je u njega uloženo manje sredstava nego u prethodni. Iako je vizuelno zadovoljavajući, glumački takođe, po scenariju isto, ceo film više deluje kao direct-to-video a manje kao nešto za prikazivanje na bioskopskom platnu. Scena koje treba da budu strašne ima u izobilju ali većina njih to nije, što ne znači da ne izgledaju vizuelno lepo. U filmu ima mnogo kadrova sa raznim leševima, kosturima, bubama i slično, od čega će se neko zgroziti, neko uplašiti a malo ko će reći da scenografija nije dobra. Atmosfera nije toliko loša, možda ne zaslugama autora filma koliko okruženjem u kojem se film dešava; reklo bi se da je okoliš Konektikata, a sad i Džordžije, idealan za filmove o duhovima, a da li će i Njujork biti takav – videćemo. Treba spomenuti i završetak filma kada vidimo stvarne fotografije pravih aktera događaja, koji naravno nisu bili ovakvi kao što ih filmovane vidimo, ali je zanimljivo gledati neki film koji se barem pomalo oslanja na nešto što se zaista dogodilo.
I pored priličnog broja klišea i predvidljivosti, i pored ne tolike doze strašnih scena ovaj film uopšte nije loš, možda je za nijansu manje ubedljiv, originalan i strašan od prethodnika ali zauzvrat ima topliju i razumljiviju priču.
0 comments:
Post a Comment