Režija: Jon Harris
Uloge: Michael J. Reynolds, Shauna Macdonald, Jessika Williams
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1073105/
Trailer: http://youtu.be/oJ1ev18g0CU
Pogledajte još: The Descent (2005)
Posle uspeha filma Descent i mnogo pozitivnih ocena kako kritike tako i publike snimanje nastavka se „nametnulo kao imperativ“, što bi rekli naši fudbaleri. Radnja filma se dešava samo dva dana nakon dešavanja iz prvog dela i nastavlja se direktno na završetak istog, što je dobro ali narušava njegov dvosmislen završetak jer je sada definitivno jasno šta se zaista dogodilo.
Vozač automobila pronalazi Sarah krvavu i izmučenu i odvozi je u bolnicu. Dok u blizini ulaza u pećinu traje potraga za potencijalnim preživelim pećinarkama Sarah se oporavlja u bolnici od kako fizičkih tako i psihičkih posledica. Naime, ona je osim što je izmučena i izmrcvarena usled šoka ostala i bez pamćenja pa se nimalo ne seća svojih prijateljica i događaja iz bezimene pećine. Kada otkriju ulaz u pećinu na sasvim drugom mestu od onoga gde se istraga vodi, šerif angažuje malu ekipu obučenih ljudi, ali vodi i Sarah te se oni diskretno spuštaju starim ali još uvek aktivnim liftom u mračnu i nepoznatu dubinu. Ovakav uvod nije baš najsrećnije rešenje jer bi se moglo postaviti mnogo pitanja u vezi potencijalne verodostojnosti i relnosti, ali kada bolje razmislim ipak su događaji koji se nastavljaju neposredno na prvi deo filma bolji i zanimljiviji od standardne varijante u sequelima gde Neko posle Nekoliko Godina ne znajući za Užasne Događaje silazi opet u istu pećinu i isto skončava.
Iako su sišli sa potpuno druge strane rudnika neće proći puno dok ne stignu u one iste pećine koje su devojke prešle pre nekoliko dana. Te pećine, ali i ceo ambijent, te zvukovi stanovnika pećina će Sarah vrlo brzo da vrate pamćenje i pretvoriti je u još agresivniju i bezemotivnijeg borca za preživljavanje od one Sarah koju smo upoznali u Descent 1. Usled slabog pričanja a mnogo iskustva Sarah više liči na mešavinu Ramboa i Lare Croft nego na devojku koja je pre samo nekoliko dana bila sasvim normalna i mirna žena, naravno ne računajući njenu porodičnu tragediju. Još jedan izraženiji primer ove prebrze transformacije postoji i u nastavku filma, ali ga neću otkrivati da ne pokvarim iznenađenje potencijalnim gledaocima. Moja zamerka je da su ovakvi preobražaji svojstveniji nekome ko je u datim uslovima proveo duže vreme a ne samo par dana.
Još jedna stvar u kojoj ovaj film kaska za prethodnikom je originalnost, naravno. Već znamo šta možemo da očekujemo od filma i to uglavnom i dobijamo. Klaustrofobična atmosfera prethodnika je ponovo postignuta, napetih scena ima nekoliko, stanovnici pećina izgledaju drugačije nego u prethodniku (iako je prošlo samo dva dana, jel) ali ne lošije, čak naprotiv. Scena u kojima se oni pojavljuju ima više, odlično su osmišljene i režirane, kao i ceo film uostalom, pa se odsustvo Neila Marshalla ne oseti. Više se primete slabosti scenarija, naprimer slabašnog zapleta, nedovoljno simpatičnih likova i u pojedinim momentima nepotrebne patetike koja je u prethodniku za divno čudo izbegnuta. Završetak filma je vrlo sličan ali i vrlo različit od Descenta, on ostavlja mogućnost daljeg nastavka koji verovatno neće biti snimljen zbog slabe prođe drugog dela na tržištu. Takođe, završetak filma će vas podeliti - ili će vam se svideti ili razočarati, trećeg nema.
Ipak, neka vas loš prolaz filma na blagajnama ne obeshrabri a ni moji prigovori u ovoj recenziji. Descent part 2 je vrlo dobar film ali slabiji od odličnog prvenca, što je za sequele i očekivano. Ukoliko vam se svideo Descent part 1 nema nikakvog razloga da ne pogledate i Descent part 2.
+ vrlo dobar nastavak odličnog Descenta
+ zadržana klaustrofobična atmosfera
+ spodobe još brojnije i jezivije
— zaplet filma je mogao biti bolji
— povremena patetika
Ocena: 7/10
Dopuna nakon drugog gledanja (04.10.2021.)
Nakon ponovnog gledanja originala pogledali smo i nastavak, naravno, a utisci su nam nepromenjeni u odnosu na gornju recenziju. U pitanju je sequel koji je u većini stvari inferiorniji u odnosu na original (ne bismo upotrebili reč slabiji ili gori) ali koji se definitivno isplati pogledati ukoliko ste fan prvog dela. I dalje mislimo da je uvod dosta neuverljiv, i to ne ponovni silazak same Sarah u pećinu, ona je izgubila pamćenje i ne može se odupreti organima zakona, već silazak šerifa koji iz nekih svojih razloga i inkognito silazi u nepoznatu šupljinu sa samo nekoliko sumnjivo osposobljenih likova. U odnosu na prethodnika ispravljena je jedna mana: sada je sve mnogo vidljivije jer tuneli nisu više onako mračni. To za sobom povlači drugi problem – sve izgleda malo nerealnije jer ne postoji izvor svetla koji bi osvetljavao pećine koje su kilometar ispod zemljine površine, pa sve deluje kao da je snimano u studiju (što i jeste) ali je film ugodniji oku i sve je vidljivije. Možda glavna zamerka filmu, osim uvoda, je izgled samih kreatura. One zapravo izgledaju bolje, jezivije i kvalitetnije od onih iz originala (mada je krv u filmu čudne boje, kao sladoled od maline) ali je neverovatno da su promenile svoj izgled za samo dva dana. No, obzirom kakvi su uglavnom sequeli The Descent: Part 2 je vrlo dobar i na dostojan dobar način se nadovezuje na original. Na mnogim listama širom interneta ovaj nastavak zauzima visoko mesto kao loš nastavak uspešnog filma ali mi ne mislimo tako i zadržavamo onu staru ocenu – 7/10.
0 comments:
Post a Comment