Režija: Boris Rodriguez
Uloge: Thure Lindhardt, Georgina Reilly, Dylan Smith
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1480658/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=zNAc5wOmyQo
Pogledajte još: Fargo (1996)
U kanadsko/danskoj koprodukciji stiže nam pristojna horor (i samo delimično) komedija, vrlo čudna ali i vrlo kvalitetno urađena u svim segmentima. Međutim, da li će vam se svideti zavisi samo od vašeg ukusa i smisla za duhovitost, pa tako moju krajnju ocenu uzmite sa rezervom.
Za kanadsko/danski film se podrazumeva da se dešava u snežnoj atmosferi i to je ono prvo što mi se svidelo u filmu. Posmatramo mladog slikara koji se doseljava u mali gradić zbog ponovnog pronalaženja davno izgubljene inspiracije koja je netragom nestala nakon neke davnašnje nesreće. Počinje da predaje u lokalnoj umetničkoj školi, iznajmljuje kuću na periferiji, upoznaje se sa lepom koleginicom, ali najvažnije od svega: sprijateljuje se sa Eddijem, lokalnim nemim čudakom, suviše odraslim da i dalje posećuje časove slikarstva i suviše netalentovanim za isto ali mu se dozvoljava da sedi u zadnjoj klupi. Nedugo pošto mu umre starateljica mladom slikaru „dodeljuju“ Eddija na staranje, i koliko god bilo teško starati se o odraslom, nemom i pomalo zaostalom čoveku, to nije ono najgore: naime, već prvo veče Eddie počinje da nag hoda u snu, da trči štaviše, ali najgore od svega je što ubija i jede kako životinje tako i ljude.
Ispočetka šokiran ovim saznanjem mladi slikar kreće da pozove policiju ali ubrzo od toga odustaje, sprečen iznenadnim naletom inspiracije koja dovodi do toga da naslika veoma uspelo delo koje je pomoglo da se umetnička škola izvuče iz dugova u koje je zapala. Kako Eddie ubija/jede žrtve tako slikar sve više pronalazi davno izgubljenu inspiraciju, a počinje čak i da navodi Eddija na dalja ubistva kako bi naslikao još jedno delo. Kako vreme prolazi potreba za brutalnostima da bi se dobila inspiracija se povećava, kao da je reč o kakvoj drogi, a zločini se ne mogu dešavati u nedogled. Ova metaforično-satirična priča o umetnosti u svom prvom delu ima nešto komičnih elemenata ali oni bivaju sve ređi kako se bliži kraj filma. Od ovih smešnih scena se nećete grohotom smejati, one su više kao neozbiljne i duhovite, a prijaće osobama sa iščašenim smislom za humor.
Zanatski je film izuzetno dobro urađen i gotovo sve audio-vizuelne komponente su na svom mestu. Snežne pojsaže sam već pomenuo ali mogu reći da je ceo kvalitet fotografije odličan, čak su i specijalni efekti mnogo bolji nego kod nekih bolje produciranijih i punokrvnijih horor filmova. Počevši od ubijenih životinja, preko malobrojnih iskasapljenih i pojedenih ljudi pa do golog i krvavog Eddija koji noću trči po šumi, sve izgleda vrlo uverljivo. Ove potonje scene kada gledamo kanibalističkog Eddija su možda i jezivije nego neke scene u ozbiljnim horor filmovima. Još jedna stvar koju vredi spomenuti je vrlo dobra gluma i to svih aktera koji se pojavljuju, a od svih je ubedljivo naupečatljiviji baš glumac koji glumi Eddija, mada za celo vreme trajanja filma ne izgovori ni jednu jedinu reč. Još jedna zanimljivost je da se ni jedno umetničko delo, bilo da je reč o slici ili skulpturi, nikada ne vidi u filmu.
Iako film za temu ima umetnost, on može biti zanimljiv onima koji traže crni humor, mračnu priču ili komediju apsurda. Međutim, bojim se da mnogim gledaocima film neće biti interesantan i razumljiv, što ne znači da je loš, već samo da su ukusi različiti.
0 comments:
Post a Comment