HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Andrzej Sekula
Uloge: Kari Matchett, Geraint Wyn Davies, Grace Lynn Kung
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0285492/
Trailer: http://youtu.be/R4N86WL4TvM
Pogledajte još: The Langoliers (1995)

Uspeh filma Cube doveo je do nastavka pod nazivom Cube²: Hypercube, koji se pojavio nakon pet godina. Film je trebao da proširi priču, dodatno je usloži, osveži, da bude bolji od originala a zbog svega toga je u film uloženo više sredstava. Da li je ekipa koja je potpisala film uspela u tome? Ne, definitivno.


Prvo što vidimo nakon poduže uvodne špice je da su kocke sada drugačijeg izgleda nego ranije. Napušten je tamni i višebojni izgled kocki i sada su sve kocke istovetnog izgleda i jednobojne: bele. Belina koju gledamo tokom filma može zasmetati osobama koje su osetljive na jako svetlo ali je ovo bilo neophodno jer se želelo da Hypercube izgleda high-tech. Zbog ovoga (a i zbog nekih drugih stvari) se može pretpostaviti da se radnja dešava u budućnosti iako potvrde za to nema. Uvoda i dalje nema, nema potvrde kako su se mnogobrojni likovi našli u kocki (iako vidimo kratke scene iz njihovog prethodnog života), ima samo naznaka zašto su se svi mogli naći u ovoj nevolji (između većine aktera ima konekcije), a ceo film ima i neki nezanimljivi i neubedljivi epilog koji je više u stilu slabih SyFy filmova nego The X Files, na koga je verovatno trebalo sve to da liči.


Opet gledamo nekolicinu ljudi koji kao da su preslikani iz prvenca: umesto agresivnog afroamerikanca sada je tu agresivni „belac“, umesto retarda je sada tu senilna bakica, umesto snalažljive matematičarke je snalažljiva plavuša a jedini originalni lik je slepa devojka koja, naravno, nešto predoseća (ili zna?) iako ništa ne vidi. Kompletna ekipa zatočenika i dalje pokušava da dođe do izlaza, koji sada više ne figurira kao neki veliki cilj (videće se na kraju filma i zašto). Kocke su sada i pored sveg truda autora manje izazovnije i manje napetije nego u prethodniku. Usled gomile već viđenog materijala, slabije glume, neubedljivog scenarija, ali i toga da mehaničkih zamki više nema film je izgubio na svojoj napetosti iako je doza zanimljivosti i dalje prisutna. Umesto mehaničkih zamki sada su u pojedinim sobama prisutne vremenske, fizičke, prostorne, dimenzionalne i gravitacione zamke a one su sve odreda rešene (često slabim) CGI animacijama. Ono malo efekata koji nisu CGI su još slabiji (naprimer modeli leševa).


Možda se ovakav setup nekome i svidi, možda neki studenti fizike ili zaljubljenici u temu iluzije nađu za interesantno ovo što se vidi u hiperkocki ali meni se više svidelo ono što sam video u prethodniku, jer je ipak to sve realnije u svoj toj nerealnosti. Ovako vidimo razne morphing efekte koji brišu sadašnjost (ili prošlost, ko će ga znati), vidimo podivljalu rotirajuću kocku koja se pretvara u kocku², ona na kocku³ i tako dalje sve dok ne postane toliko velika da zauzima celu prostoriju i „pojede“ prisutne, poput nekakvih Langoliersa. Kraj filma sam već spomenuo, on mi se nije svideo, a vidljivo je da je ekipa koja je radila film pokušala da mu da neku realniju dimenziju. Sve u svemu, pojma nemam gde su otišla ta „povećana“ sredstva filma jer prvenac deluje ubedljivije, originalnije, poletnije i napetije, što je još jedan dokaz da priča ima najveći značaj za jedan film a novac se bezrazložno baca na (često loše) CGI specijalne efekte.


Ako Hypercube posmatramo kao nastavak originala onda ne dajem preporuku za gledanje jer se iz pomenutog nastavka zaista nema šta novo videti. Ukoliko Hypercube posmatram kao poseban film preporuku za gledanje – opet ne dajem, jer ako hoćete da gledate film o kocki imate original. Hypercube ipak možete pogledati ako ste Cube fanatik, iako ne očekujte od njega mnogo toga.

+ nekoliko zanimljivo animiranih scena
+ vremenski-prostorno uzrokovane kocke
— manje napetosti, manje horora, manje trilera
— luckasta priča koja kulminira glupim krajem
— slabi efekti, belina soba, neiskorišteni likovi

Ocena: 4/10