Režija: Tom Holland
Uloge: Catherine Hicks, Chris Sarandon, Alex Vincent
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0094862/
Trailer: http://youtu.be/imYvOgyU9oo
Pogledajte još: Trilogy of Terror (1975)
U iščekivanju šestog nastavka u serijalu Child’s Play (zapravo postoje najave da će u pitanju biti sve popularniji reboot) možda je pravo vreme da se podsetimo najpoznatije lutke horor filmova – Chuckyja. Chucky je zapravo lutka vrste „Good Guys doll“ koja je postala sve suprotno svom imenu sticajem čudnih okolnosti.
A baš te okolnosti gledamo na početku filma. Serijski ubica imena Charles Lee Ray (ime izvedeno od trojice najčuvenijih američkih zločinaca) biva poterom sateran u ćorsokak i zadnju šansu pronalazi u prodavnici igračaka. Već teško ranjen obavlja voodoo ritualčić gde svoju dušu prebacuje u „dobru lutku“ i kune se da će se osvetiti. Ritual dovodi do toga da prodavnica biva raznesena munjama & gromovima, a lutka nakon nekog perioda putem crnog tržišta pronalazi svog malog gazdu – šestogodišnjeg dečaka Andyja. Ni ne sanjajući kakvo je čudo donela u kuću majka mu kupuje dugo željenu lutku a klinac se odmah sprijateljuje sa novom igračkom i oni postaju bukvalno nerazdvojni. Problem je jer lutka što vreme više prolazi postaje sve više živa, ispočetka komunicira samo sa dečakom, što stvara brojne očekivane scene gde se klincu pripisuje bujna mašta i slično. No, neće proći mnogo vremena dok se i odrasli ne uvere da je lutka živa da življa ne može biti i da ima strasnu želju za – ubijanjem.
Ovaj kratak siže uvoda gledamo u prvoj polovini filma koja je manje dinamična i predstavlja ostatak iz napuštene verzije scenarija, koja je od filma trebala da stvori triler gde se do zadnjeg trenutka ne bi znalo ko je ubica: lutka ili dečak. Tako izvesno vreme posmatramo samo statičnog lutka (koji je skoro velik poput Andyja), posmatramo njegov pogled iz prvog lica, tragove koje ostavlja, te njegove promene mesta ali bez izričitog uvida kako je to uradio. Već nakon prvog ubistva film prestaje da bude polu-triler i pretvara se u dečiji horor. Chucky je odjednom u glavnoj ulozi, trudi se da izvrši svoju misiju i dokopa se nekih likova, a film postaje uzbudljiviji, dinamičniji i napetiji nego do tada. Takođe, Chuckyja gledamo više puta u krupnim kadrovima i te scene su izuzetno zanimljive jer on govori, trči, ima mimiku lica, brojne pokrete pa je zbilja zanimljivo kako su pre 25 godina autori uspeli da urade sve ovo a bez pomoći kompjutera. U nekim scena je primetno da su se autori služili brojnim trikovima i preobučenim „glumcima“ ali utisak zbog toga svakako nije manji.
Pomenuta druga polovina filma je zbilja izuzetna a ne treba ni spominjati da je zvezda čitavog filma – Chucky. Dosadnijeg monstera sigurno niste skoro gledali pa mu ni paljenje, pucanje, otkidanje plastičnih udova i obezglavljivanje neće moći ništa sve dok se ne ubije na unapred propisani način. Film poseduje neke scene koje su mogle biti izbegnute, recimo neka ponašanja likova i obavezne klišee, ali treba imati na umu da je ovo film star četvrt veka a ovakve stvari gledamo i u taze friškim filmovima. Takođe, neko bi mogao prigovoriti da film nije strašan ali ovaj film se i ne gleda da bi se gledalac preplašio već zbog neobičnosti, originalnosti, horor duhovitosti i sveopšteg šmeka 80-tih godina, jedine decenije kada je ovakav film mogao nastati. Zaista me zanima kako će ispasti novo najavljivani remake/reboot a bojim se da bi mogao biti jeftino CGI-ziran (takođe se šuška da će biti direct-to-DVD).
U svakom slučaju preporučujem svima da pogledaju Child’s Play, bez obzira da li imaju afiniteta prema horor filmovima ili ne. U pitanju je zaista horor klasik koji je veoma dobar na skoro svim poljima i malo ko će biti razočaran posle njegovog gledanja, posebno ne stariji gledaoci koji se groze kompjuterskih animacija.
0 comments:
Post a Comment