Režija: Jonathan Liebesman
Uloge: Jordana Brewster, Matt Bomer, Diora Baird
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0420294/?ref_=fn_al_tt_1
Trailer: http://youtu.be/2gYGzJDt8HQ
Pogledajte još: The Texas Chainsaw Massacre (2003)
The Početak teksaškog masakra nisam gledao u vreme kada je izašao u horor filmsku javnost ali posle nedavnog gledanja mogu reći da on balansira između (i dalje) bespotrebnosti i korektnosti, što bi rekao narod nit’ smrdi – nit’ miriše, nit’ je potpuno razočarenje – nit’ odličan film. Naravno, kao upotpunjavanje priče može da prođe, ali kao nešto više od toga – teško. A evo i zašto...
Po reči „početak“ u podnaslovu filma dalo bi se pomisliti da će ovo biti neka davna priča od pre ko-zna-koliko desetina godina, i ona to u samom početku i jeste. Radnja s kraja tridesetih godina prošlog veke pokazuje nam rođenje budućeg Leatherfacea Hewitta, čija je majka radila u neljudskim uslovima u stočnoj klanici koju smo nekoliko puta imali prilike da vidimo u raznim nastavcima serijala. Budući da je majka umrla na porođaju a „prelepa“ beba bila bačena u obližnji kontejner nju pronalazi lokalna klošarka i odnosi kući. Eto nam i odgovora ko je odgojio buduću zvezdu horor filmova, ali se postavlja pitanje kakav je početak Leatherfacea Sawyera? Cela zavrzlama oko dve skoro istovetne porodice koje su delale na skoro istoj lokaciji je nešto što je trebalo biti izbegnuto u ovom serijalu, ali pošto nije ostaje samo da se vratim na radnju filma. Dakle, posle tih nekoliko uvodnih minuta radnja se seli u 1969. godinu i prati skoro istovetnu grupu tinejdžera kao i u prethodniku iz 2003. godine.
Baš kao i u pomenutom prethodniku tako i ovaj film pada na polju dočaravanja atmosfere s kraja 60-ih godina, a često spominjanje Vijetnama i pojavljivanje nekakve Hells Angels motor bande ne doprinose da imamo utisak da se radnja dešava baš tada. Likovi izgledaju i ponašaju se kao da su iz ovog vremena što će pozdraviti svi mlađi gledaoci ali što će biti veliki minus kod onih starijih. Umesto na koncert Skynyrda sada grupa mladih devojaka ide da isprati svoje muške polovine u Vijetnam ali, naravno, stižu samo do kuće poremećene i kanibalističke porodice. Da, ovaj put je porodica izrazito kanibalistička te su scene lizanja krvi i kuvanja ljudetine mnogobrojne. Zašto je ovo izbačeno u prethodniku – ko će ga znati, tek ova komponenta predstavlja vraćanje na pravi put serijala i to pozdravljam. Osim što bolje upoznajemo neke likove (recimo, kako je ujko postao šerif i kako je čičica ostao bez obe noge) film donosi i dimenziju propasti teksaškog sela nakon zatvaranja klanice pa su malobrojni seljani morali da prežive kako su znali i umeli, a preživeli su konzumiranjem ljudetine.
Film vizuelno deluje kao direktni nastavak polu-remakea iz 2003. godine, sa istim negativcima a vrlo sličnim pozitivcima, sa vrlo sličnim tempom i tenzijom a što je najvašnije sa istim manjkom strašnih scena. Ovaj nastavak ide korak dalje što se tiče morbidnosti i maltretiranja žrtava ali strašnih scena nema pa nema, što će verovatno opet više pozdraviti mlađi gledaoci od onih starijih. Leatherface mlatara i dalje motornom testerom, ali je akcenat ipak skinut sa njega i svi negativci skoro ravnomerno zauzimaju filmski prostor. Osim proširivanja priče ovaj film ne donosi mnogo toga novog, jednostavno je sve viđeno i mnogo puta ranije u ovom serijalu: i rezanje motornom testerom, i vrištanje devojaka, i sečenje lica, i gotovo sve drugo. Uz sve ovo film nema nimalo iznenađenja jer je ovo prequel a znamo da su svi kanibali na broju i 4 godine kasnije što automatski znači da nijedna žrtva neće preživeti događaje koje gledamo.
Kada se sve sabere i podvuče ovaj nastavak je i dalje savršeno bespotreban, iako manje od prethodnika jer se u ovom barem ne recikliraju delovi davno ispričane priče. Preporučujem ga za gledanje samo onima kojima se izrazito svideo remake jer će isključivo ti gledaoci naći The Beginning dovoljno zanimljivim i svrsishodnim.
0 comments:
Post a Comment