Režija: Justin McConnell
Uloge: John Fantasia, Steve Vieira, Anna Ross
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1734122/?ref_=sr_1
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=VbpyFOjTADk
Pogledajte još: Carriers (2009)
Iako sam se svečano zakleo da ovakve filmove više neću gledati sticajem okolnosti sam ipak bio prinuđen da izgubim sat ipo vremena uz nešto upravo takvo, što mi je ekspresno podiglo pritisak i smanjilo nivo samokontrole. Ali šta je tu je, film se pogledao a kad se već pogledao zašto ne bih i napisao opis kao upozorenje potencijalnim (ne)gledaocima.
Dakle, u pitanju je postapokaliptična drama sa horor elementima smeštena u sadašnjost posle nekih događaja koje nismo u mogućnosti da vidimo a sve što saznajemo je kroz dijaloge aktera filma. Tako saznajemo da se nešto dogodilo pre nedelju dana i od tada se „normalni“ ljudi kriju po raznim mestima i šunjaju u potrazi za malobrojnom hranom, oružjem, tečnošću i potrepštinama a u strahu od naoružanih ljudi koji, izgleda, nisu „normalni“. To je sve za početak, a mi pratimo jednu četvoročlanu porodicu koja mora da se probije do sigurne teritorije za koju veruje da postoji. Ko drži tu teritoriju i ko su ljudi koji naoružani idu putevima i pucaju na civile neće se znati do samog kraja filma, a pomenuta porodica mora da se probija kroz šumu u napornim, dosadnim i patetičnim danima koji slede.
Manjak događaja i bilo čega iole dinamičnog popunjen je raznoraznim dramskim momentima, poput sećanja na raniji srećan život, spominjanje dragih osoba koje nisu više među živima, besomučno razglabanje o budućem nesrećnom životu i slično. U ovim scenama je obavezna lagana i patetična klavirska muzika, tradicionalno „spontano“ nemirna kamera „iz ruke“ i loši dijalozi koji rezultiraju time da mnoge scene deluju daleko od autentičnih. Uglavnom, u celom tom baljezganju o tome kako li će se u budućnosti koja sledi čitati knjige i zašto ih otac nikada nije vodio u lov dok su bili klinci gledamo tek nekoliko delimično napetih scena, sve odreda kada su neki sukobi u pitanju, ali i to bitno ne popravlja utisak koji u većem delu filma kvari i nešto natprirodno što se nalazi u šumi i što obleće oko izgubjenih pojedinaca. Šta je to – e pa videćete u završnici filma.
Kad sam već nekoliko puta spomenuo završnicu moram reći da ona delimično „vadi“ film jer nije toliko očekivana i da nije takvog završetka ocena filma bi bila još manja, pa vi vidite. Vredi napomenuti i da je tek u toj i takvoj završnici vidljivo nešto specijalnih efekata dok pomenuti u toku celog dotadašnjeg toka filma bukvalno ne postoje. Gluma je na momente dosta slaba a većinom je tek podnošljiva, dok veća zamerka sigurno ide scenariju. Za neke likove i njihove neracionalne odluke postoji razlog ali za neke definitivno ne. Recimo, epohalno glupa scena kada ćerka u celom haosu i gunguli dok ih proganja nekoliko naoružanih ljudi odlazi par stotina metara duboko u šumu, i taman kada mislimo da je otišla suviše daleko da bi izvršila malu/veliku nuždu vidimo je na obali jezera kako – brije noge.
Ukoliko volite ovakve davež-filmove u kojima se malo toga dešava a većina vremena protiče u kuknjavi nad svojom sudbinom, u patetičnim pričama o deci, propalim životima i psihološkim momentima – samo napred. Meni se nisu svideli ni mnogi slični filmovi (Vanishing on 7th Street, Carriers, Monsters pa čak ni Contagion ili Stake Land) pa ni ovaj neće promeniti moj tvrdokorni (ne)ukus.
0 comments:
Post a Comment