Režija: Adam Wingard, Ti West, Srđan Spasojević, Banjong Pisanthanakun, Xavier Gens i još 22 ostalih
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1935896/?ref_=sr_1
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=hU2NHb_pKso
Pogledajte još: The Theatre Bizarre (2011)
The ABCs of Death je veoma zanimljiv film budući da je sastavljen od čak 26 kratkih segmenata u ukupnom trajanju od preko dva časa. Svaka priča je zasnovana na jednom slovu abecede i poređane su od A do Z, kako to već pravilo abecede nalaže. Nažalost, postoji još jedno anthology (omnibus) pravilo a to je da su priče poprilično varirajućeg kvaliteta, čak štaviše.
Dakle, dvadeset i šest režisera je dobilo zadatak da smisli priču u trajanju od nekoliko minuta i koja se bavi smrću, bilo da je ona posledica ubistva, nesrećnog slučaja ili nečeg trećeg, ali da je povezana sa abecednim slovom koje su dobili. Neću se podrobnje baviti svakom pričom ponaosob jer bi to potrošilo mnogo mesta već ću se osvrnuti na neke pozitivne stvari u ovom projektu ali i one negativne kojih je čini se mnogo više. Dobra stvar je svakako vrlo originalni koncept filma koji se ne viđa suviše često i film kao takav bi trebalo pogledati pre svega zbog toga. Takav koncept gde je svaka priča u proseku dugačka oko 5 minuta je vrlo zgodan i zbog toga što nije teško sačekati kraj neke priče ukoliko vam se ona ne svidi, a takvih će svakako biti više od onih po vašem ukusu. Sledeća dobra stvar je skup mnogo reditelja, koji su u većini slučajeva i scenaristi, jer se time dobilo i na raznovrsnosti filma pa tako svaka priča ima drugačiji stil snimanja, kameru, tip priče, iako ima i onih koje su vrlo slične, naravno.
Raznovrsnost u stilu i žanrovima je upadljiva pa tako tu ima svega. Od „potresnih“ kvazirealnih priča, popot I is for Ingrown gde vidimo samo likvidaciju mlade žene u kadi iz nama nepoznatih razloga, preko konfuznih priča kao na primer S is for Speed gde sam naziv objašnjava sve, pa do morbidnih poput X is for XXL gde istraumirana debela žena ne uspeva da smrša pa odlazi na liposukciju u sopstvenoj režiji. Gledamo neke priče koje su podložne proširenju i od kojih bi mogao ispasti i neki dobar duži film (A is for Apocalypse i R is for Removed Srđana Spasojevića), zatim gledamo bolesne porno priče sa manje ili više smisla (L is for Libido i Z is for Zetsumetsu) a onda i one bazirane na štosevima (N is for Nuptials ili F is for Fart, bizarne azijske priče bazirane na prdež fetišu). Uopšte, nekoliko priča je bazirano na temama/štosevima koji se tiču klozeta a koliko je to uspelo i da li je trebalo da se nađe u jednom horor filmu procenite sami.
Neki od uspelijih momenata su segmenti koji su urađeni raznim animiranim tehnikama. Porazno za jedan horor omnibus ali meni su najzanimljiviji bili K is for Klutz gde simpatično animirana ženica ne uspeva da se reši svog komadića izmeta u nekom javnom WC-u i T is for Toilet gde u maestralno urađenoj stop motion plastelin tehnici gledamo brutalnu priču o podivljaloj WC šolji. Takođe, gledamo neke savršeno nepotrebne priče, poput O is for Orgasm (gde se desi savršeno režiran ženski orgazam ali nemam pojma šta bi smo mi horor gledaoci sad radili sa tim), Y is for Youngbuck (bio jednom jedan pedofil a onda ga njegova žrtva ubila) i još nekoliko sa sličnim ne-baš-hororima i dosadama. Ima priča i gde su se autori zaglavili sa svojim dobijenim slovom pa su snimili priče upravo o tome ali ne verujem da to nekoga preterano zanima (Q is for Quack i W is for WTF). Poseban deo zauzimaju filmčići snimljeni u found footage fazonu ali nijedan od njih nije vredan hvale, čak štaviše, mnogo su slabiji od ionako slabih FF dugometražnih filmova u poslednje vreme (slabi U is for Unearthed, dosadni P is for Pressure ili katastrofalni G is for Gravity gde je jedan iš’o da se kupa pa se udavio i M is for Miscarriage Ti Westa).
Ovaj poslednje spomenuti mi je glavni utisak filma jer njegovo otaljavanje posla je zbilja za udžbenik bezčašća. Tek minut ili dva dugačka priča bez imalo smisla je slabije od ionako slabog Westovog segmenta u V/H/S-u, pa mi je filmsko poverenje u njega zbilja poljuljano. Tek malo bolja je Angela Bettis u E is for Exterminate jer su bube u ljudskom telu bile ubedljivije još pre tri decenije (u Creepshowu, recimo) iako nisu urađene u famoznom FF stilu. Poseban osvrt zaslužuje nešto što se dešava godinama unazad a to je da se gledaocima potura sve i svašta a sve pod etiketom horora. Nagledali smo se zadnjih godina svakojakih čudesa a i ovaj film nije mnogo bolji te predstavlja savršenu kantu za smeće nove horor produkcije, gde je moguće naći mnogo prljavih ambalaža, nešto zgužvanih kvalitetno odštampanih šund časopisa, nešto krvi i izbljuvaka, obavezne sadržaje WC šolje i tek nekoliko čokoladica koje bi bile ukusne da se ne nalaze u pomenutom đubretu. Tako i ovaj film sadrži svega i svačega a ponajmanje horora pa se bukvalno nećete uplašiti ni za trenutak.
Bićete možda šokorani (ubedljivim FF segmentima ili skoro pedofil scenama), zgađeni (brojnim odsecanjima telesa i ubadanjima iglama), napaljeni (ponekim porno scenama) ili zbunjeni (mnogim nejasnim pametovanjima u kojima verovatno ni autori nisu znali šta su hteli da kažu) ali ni na trenutak uplašeni, što je zbilja porazno. Ipak, film preporučujem da pogledate pre svega zbog nekoliko izuzetnih segmenata (pre svega onih animiranih i odličnog D is for Dogfight) i zbog toga što je koncept filma vrlo originalan a ne verujem da će uskoro biti snimljeno bilo šta slično.
0 comments:
Post a Comment