Režija: John Luessenhop
Uloge: Alexandra Daddario, Tania Raymonde, Scott Eastwood
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1572315/?ref_=sr_1
Trailer: http://youtu.be/GqCe2pDfICE
Pogledajte još: The Texas Chainsaw Massacre: The Beginning (2006)
Texas Chainsaw Massacre je definitivno serijal koji je pretrpeo najviše vratolomija u svojoj radnji i postavkama uopšte, kao da je nakon prvenca stavljen u neki roller-coaster kojim niko ne upravlja i ne zna se gde će završiti. Nakon originala, pa dva sequela, pa prequela, pa reboota, i polu-remakea, pa nastavka remakea, sada smo konačno došli do onoga čega su se plašili svi poštovaoci ove franšize – do najslabijeg nastavka, slabijeg i od nekakvog meta-neuspeha iz 1994. godine.
Kao prvo, ono što ste gledali u prethodna dva dela serijala (polu-remake iz 2003. godine i The beginning iz 2006.) se više „ne važi“. Porodica Hewitt verovatno nikad nije ni postojala a ovaj 3D nastavak se ponovo bavi podicom Sawyer, i počinje neposredno nakon dešavanja u originalu. U pristojno dočaranoj atmosferi 70-tih godina gledamo rulju teksašana koji dolaze do kuće u kojoj su se desila monstruozna ubistva i spaljuju je do temelja. Oni koji nisu izgoreli brutalno su ubijeni a mala Sawyer beba biva ukradena od jednih teksašana koji, pretpostavljam, nisu mogli da imaju dece. Toliko što se tiče davne radnje a celokupni nastavak filma se dešava u sadašnjosti. Čim vidimo glavnu glumicu i početak zapleta ne treba biti previše pronicljiv pa zaključiti da je upravo ona ta mala beba koja je nekad davno ukradena i odgojena u drugoj porodici. Nakon što sazna da je usvojena mlada devojka odlazi u gradić iz kog je potekla, povevši sa sobom svoje prijatelje, i odlaze u kuću koju joj je ostavila njena baka.
U podrumu kuće zeteći će neugodno iznenađenje koje će mnoge od njih koštati glava ali dalju radnju ostavljam gledaocima na (ne)iznenađenje. Ono što prvo upada u oči je dosta slaba gluma mlađih protagonista, koja se samo u retkim slučajevima vine u prosečne visine, dok su ostali (da tako kažem „stariji“ glumci) relativno korektni. Dodatni glumački utisak je pojavljivanje Scotta Eastwooda, koga pamtim iz nekih jeftinijih a boljih filmova. Osim što su neubedljivi ovi mladi ljudi su do-zla-Boga odbojni, počevši od tetoviranog tamnoputog hip-hop momka, preko večito napaljene devojke sumnjivog morala pa do glavne glumice kojoj glupav scenario ne pomaže u tome da postane simpatičnija. Jednostavno cela ekipa (zajedno sa famoznim autostoperom) deluje toliko odurno da sam jedva čekao da ih Leatherface raspori da ih više ne gledam. Međutim, čak i scene kada je Leatherface u glavnoj ulozi nisu dovoljno ubedljive, mnoga ubistva se dese veoma brzo, tenzije ima malo (valjda je zato i izbačeno ono „Massacre“ iz naslova filma), a većina filma protiče u pričama i povezivanju događaja a tek nešto manje u akciji i brutalnostima.
Brutalne scene su zadovoljavajuće urađene ali šta vredi kada ih nema dovoljno, niti su pažljivo dozirane pa film gubi na intenzitetu u drugoj polovini. Više od sečenja motorkom gledamo kvalitetne scene rezanja lica i šivenja istog, kao da to do sada nismo već videli. Takođe stoji primedba da ni ovaj nastavak teksaškog masakra ne poseduje scene od kojih bi smo se uplašili. Najveću kritiku u ovom filmu zapravo zaslužuje scenario i zaista je neverovatno da je čak šestoro ljudi bilo potrebno da se napiše nešto ovako loše. Ajde što je uvod predugačak i što treba preko pola sata da se počne bilo šta zanimljivije dešavati, ali i nakon uvoda cela gungula oko toga ko je čiji naslednik može nekoga da iznenadi mada zapravo guši kakvu-takvu dinamiku i zabavu, a slasheri bi pre svega trebali da budu zabavni. Dalje, u film su inkorporirani gotovo si mogući slasher klišei, pa je zbilja neverovatno kako se glavna glumica stalno sapliće o nešto, kako savršeno ispravan automobil baš sada neće da upali i kako se baš u trenutku dok Leatherface progoni žrtvu motornom testerom u blizini održava horor luna park maskenbal pa potencijalno ubistvo nikom ne može da upadne u oči... Ovakvih bisera ima za još najmanje dva pasusa (recimo, akteri i posle 40 godina ne deluju mnogo starije), kao da je ovaj nastavak meta-horor a ne onaj od pre skoro dve decenije.
Texas Chainsaw 3D ne donosi ništa novo u serijal a većina stvari je slabija čak i u odnosu na dva prethodna Hewitt-nastavka. Nadam se da će sledeći nastavak biti kvalitetniji i da će producenti više pažnje posvetiti scenariju umesto što resurse troše na nekoliko famoznih 3D scena gde staklići lete u pravcu gledaoca. Texas Chainsaw 3D mogu preporučiti samo mlađim gledaocima koji se do sada nisu susretali sa ovim serijalom.
Jel ovo peti deo ili još jedan remake
ReplyDeleteNije remake i sedmi je deo :)
Delete