Režija: Henry Joost, Ariel Schulman
Uloge: Stephen Dunham, Katie Featherston, Matt Shively
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2109184/
Trailer: http://youtu.be/X5XOG1lXjM4
Pogledajte još: Chernobyl Diaries (2012)
Paranormal Activity 4 nastavlja konstantno posrtanje serijala i predstavlja do sada najslabije ostvarenje u nizu, uključujući tu i japansku verziju. Pod ne baš ubedljivom režiserskom palicom čoveka odgovornog za prethodnika dolazi nam neubedljiv film za koji najveću krivicu snose zapravo scenaristi, pa će film biti razočarenje gotovo svim ljubiteljima serijala.
Pet godina nakon ubistva Kristi i njenog muža, kada je njihov sin Hunter otet, paranormalna priča se nastavlja. Šta se zbivalo u međuvremenu i kako je Katie i dalje na slobodi – ostaje nepoznanica, ali tu su budući nastavci da nam to otkrivaju u narednim decenijama. Anyway, Katie sada živi (barem tako deluje) u novoj kući u novom susedstvu, baš prekoputa kuće nove porodice čije paranormalne dogodovštine posmatramo. Novi likovi su glavna promena u odnosu na prethodnike a koliko je to potrebno zaista je veliko pitanje. Porodicu sačinjavaju majka i otac pred razvodom, njihova ćerka i usvojeni sin, plus ćerkin momak koji je povremeni akter i koji će montirati mreže laptopova po čitavom stanu čim se počnu dešavati događaji za koje nema racionalnog objašnjenja. Kao i u prethodnim nastavcima ovi događaji se većinom dešavaju samo jednom članu domaćinstva, u ovom slučaju devojci, dok majka i otac ne veruju u to, čak štaviše, mitraljezom ih se ne bi moglo naterati da pogledaju snimak na laptopu i uvere se da se nešto čudno zaista dešava. Ovakve stvari zaista nerviraju, jeste da su u službi priče, ali ako je film već pretendovao da bude realan ovakve stavri su se morale (ponovo) izbeći.
Pojavljivanju neverovatnih incidenata u njihovoj kući prethodio je dolazak dečaka Robbija jer je njegova majka (ispostaviće se Katie lično) odvezena u bolnicu. Mnogo je humana ta Amerika kad pristaje da se brine o sinu komšinice koju uopšte ne poznaje, tim pre što je dečak najblaže rečeno čudan („wierd“, kako to bezbroj puta ponavljaju klinka i njen momak). Uglavnom, uvod nije ubedljiv i „prenos“ zla je morao biti osmišljen drugačije. Nažalost, dobre stvari iz prethodnika su većinom nestale a loše su ostale ili se umnožile. Predugačak uvod je i dalje tu, dosta bespotrebnih konverzacija u cilju dočaravanja spontanosti takođe, ali šta to vredi kada scenario i gluma jednostavno nisu na nivou iz tri prethodnika, pa je ovaj nastavak serijala najmanje ubedljiv i najmanje deluje kao spontani snimak autentičnih događaja. Jednostavno, sve više deluje kao klasični teen found footage film, sa ponekad naivnom glumom, predvidljivim situacijama, nerezonskim ponašanjem likova i „jeftinim“ scenama plašenja.
Recimo, uvek kada se neko „nabije“ na laptop kameru tako da ne vidimo njegovu pozadinu znamo da će nas čim se odalji preplašiti ono što stoji iza njega. Osim ovako predvidljivih situacija ima dobar broj glupih prepad scena, kao kada dečko iznenada povuče curu za noge, kada mačka odjednom skoči na kameru i slično. Ipak, i pored ovih zamerki ima dosta strašnih scena koje mogu da vas dobro „iscimaju“ i to je zaista jedino što vredi u ovom filmu. Nerealnosti se nastavljaju i time što svi, a najviše klinka, vucaraju laptop po celoj kući i snimaju sve oko sebe čak i kada su u panici, kada ih neko vija i kada beže od nekoga. Posebna priča su dvoje klinaca, koji su mistični, tajnoviti i kada pričaju to je obavezno u zagonetkama i nejasnim kratkim rečenicama, kao da su Children of the Damned, a dosta iritiraju pa su već na polovini filma bili zreli za dve „suve“ roditeljske šljage. I atmosfera je dosta izgubila na ubedljivosti, možda objektivno a možda jer istu stvar gledamo po peti put. Izrazito mi se nije svideo neki filter na noćnoj kameri koji više deluje kao da kamera snima kroz ispeskareno staklo nego kao pravi „šum“ od tame. I poslednje, Katie se šunja po komšiluku kao duh himself, upada ljudima u kuće, rešenja za nju nema, zaključana vrata ne pomažu.
Paranormal Activity 4 je promenio svoju osnovu, pa je od diskretne kvazirealne ghost priče postao ghost slasher sa neuništivim negativcem (negativkom, štaviše) koja je potamanila više ljudi od Freddy Kruegera. Naravno, u priči ništa nije jasnije, otvorene su čak i nove rupe koje neće „pokrpiti“ ni pet sledećih nastavaka. Bespotrebno i suvišno.
0 comments:
Post a Comment