Režija: Henry Joost, Ariel Schulman
Uloge: Chloe Csengery, Jessica Tyler Brown, Christopher Nicholas Smith
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1778304
Trailer: http://youtu.be/90r3CnPI0AM
Pogledajte još: Ghost System (Gosuto shisutemu) (2002)
Treći deo ovog serijala predstavlja prequel događaja iz prethodna dva nastavka, stvar koja postaje tako moderna u novijoj horor filmskoj istoriji kad god autorima ponestane ideja ili se „zaglave“ u radnji priče. U ovom konkretnom slučaju pre bih rekao da je stvar dodatnog rastezanja priče i „ceđenja suve drenovine“ na temu viđenu i ranije.
Godine 2005, celu godinu dana pre događaja opisanih u dva prethodna nastavka serijala, Katie donosi kutiju punu starih video kaseta kod svoje trudne sestre. Godinu dana kasnije pomenute video kasete su nestale, u već viđenoj premetačini i pljačkanju kuće. Sada se radnja filma prequeliše u 1988. godinu, dakle celih 18 godina pre ranijih dešavanja, i pratimo Katie i Kristi dok su još bile devojčice. Iz još uvek nepoznatih razloga (mada se kao i obično delić delića otkriva na samom kraju filma) duh počinje da proganja male devojčice. U početku njihovi roditelji primećuju da devojčice spominju svog imaginarnog prijatelja Tobyja ali misle da je to sve proizvod dečije mašte. Ubrzo počinju da se dešavaju stvari tako slične onome što se dešavalo i kasnije: pomeranje vrata, koraci na spratu, njihanje lustera i slično. Otac odlučuje da celodnevno snima sobu svojih ćerkica, dnevni boravak i još ponešto sa priručnom VHS kamerom. Otkriće će biti (za njega) šokantno, ali mi smo to već videli dva puta (i jednom u Tokiju).
Sličnost sa prethodnicima se ogleda u podužem uvodu. Nisam baš ni za brži početak radnje kao u japanskoj verziji originala, ali i ovakav zaplet gde je potrebno da prođe više od pola filma da se bilo šta zanimljivo počinje dešavati je prerazvučeno. Sledeća sličnost je postepeno doziranje strašnih i „prepad“ scena koje naglo kulminiraju u finišu filma sa dve-tri još strašnije scene. Takođe, kao i u prethodnicima kraj je otvoren, sa nekoliko znakova pitanja koja lebde iznad gledaoca, ali nakon sedam-osam nastavaka će nam se možda razjasniti barem neke stvari. Otac sa prijateljem u garaži montira celu tehniku za pregledavanje i premotavanje VHS traka i trudi se da sagleda šta se to dešava u kući. I pored toga što duh čak vuče devojčice za kosu majka ne želi da pregleda video kasete i zaključuje da su upravo kamere krive za čudnu atmosferu koja vlada među devojčicama koja je kulminirala famoznim Tobyjem. Osim ovakvih nelogičnosti, nelogično je i što se posle ovih događaja i tragedije sve završilo na tome da su se sestre 18 godina kasnije zarekle da o tome ne pričaju više (iako se to i dalje dešava) a dokumentarna VHS traka je završila ispod TV aparata skupa sa komercijalnim filmovima i drugim home-video materijalom.
Kada se sve sagleda film gledaocu pruža vrlo malo noviteta. Glavni novitet su dve devojčice u ulogama žrtve, za razliku od odraslih žrtava u prethodnicima. Sledeći novitet vredan pažnje je ručno sklepana skalamerija od postolja ventilatora na koji je stavljena VHS kamera, i koja se u istom sporom tempu pomera levo-desno po dnevnom boravku stvarajući drugačije ali i napetije scene nego ranije. Novost su i neke drugačije strašne scene, kao i to što se radnja odigrava na dve lokacije, ali ipak deluje da je ovaj nastavak ne toliko potreban i previše sličan prethodnicima. Poseban osvrt zaslužuje period u kome se radnja dešava jer je on samo delimično uspešno dočaran. VHS snimci su previše oštri, jeste da danas niko ne bi gledao Paranormal Activity 3 u mutnoj VHS tehnologiji, ali ako su hteli već da nam prikažu autentične snimke onda su trebali ići do kraja. Takođe, frizure nekih aktera i druge sitnice otkrivaju da su snimci definitivno novijeg doba, ali ova primedba neće smetati mlađim gledaocima.
Kao rezime nameće se preporuka svim ljubiteljima ovog serijala jer mogu videti nešto napete i strašne atmosfere i par scena koje ih mogu „preseći“. Takođe, tu je dodatno proširivanje priče kojim je, paradoksalno, ostalo još više nepoznanica koje ćemo, nadam se, otkriti u nastavcima.
0 comments:
Post a Comment