Režija: Ciaran Foy
Uloge: Aneurin Barnard, James Cosmo, Wunmi Mosaku
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1641975/?ref_=sr_1
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=h9mfDiYIY6E
Pogledajte još: The Tall Man (2012)
Citadel je sigurno najbesmisleniji horor film koji sam pogledao u zadnje vreme, pa je zaista šteta što su pristojne tehničke karakteristike i delimično uspela atmosfera potrošene na nešto što je na kraju ispalo ovako slabo. Doduše, vidim na eminentnim filmskim sajtovima da je ovaj film dobio brojne nagrade, ali to me neće pomeriti u mom stavu da je Citadel – velika glupost.
U jednoj zgradi negde u irskoj živeo je mladi par, momak i njegova trudna devojka/supruga. Jednoga dana sasvim iznenada u zgradu je upala grupa dece u kapuljačama i napala trudnicu dok joj njen dragi nije mogao pomoći zbog zaglavljenih vrata lifta. Kada je uspeo da dođe do nje već je bilo kasno, deca su je ubola u stomak špricem sa zaraženom iglom. Žena je dobila nepoznatu infekciju, upala u komu, bila na aparatima devet meseci a onda su aparati isključeni da ne bi više trošili struju. Bogu hvala te se barem dete rodilo a odgajaće ga pomenuti momak, sada godinu dana stariji ali i - nenormalniji. Naime, da li zbog tog tragičnog događaja ili i inače nije bio normalan, tek – momak pati od agorafobije, pa ne sme da izađe na otvoreni prostor. Istina, otvoreni prostor irskog gradića ne deluje nimalo primamljivo: razlupani prozori na zgradama, rastureni automobili, autobus koji ide samo jednom dnevno i grupa dece sa kapuljačama koja napada i ubija sve po ulicama a od policije nema ni „P“.
I sad, taj momak koji ne zna ko mu glavu nosi i koji ne može da se brine ni o samom sebi mora da se brine o svojoj bebi. To bi bio problem i da ne pati od raznih strahova i da nema dece u kapuljačama koja sada na sve načine pokušava da upadne u njegov stan i otme mu dete. Pitate se zašto to pokušavaju? Pa, ofkors, da bi dete kad poraste postalo takođe jedan od njih. Da li deca predstavljaju kolaps moderne civilizacije, da li su socijalni osvrt na irsko društvo ili su jednostavno demoni, kako kaže (nemoralni) sveštenik u filmu – izaberite sami. Mene ništa od ovoga ne zanima preterano pa mi film nije bio previše interesantan. Nije da on ne drži pažnju, on to čini, ali od nekog smislenog finala nema ništa, a što se film približava svom kraju to je iritantniji. Da ne idem dalje, ali pomenuti momak čiji tužni pogled gledamo tokom celog filma i koji više puta neuspešno pokušava da izađe na ulicu pa se predomisli je toliko iritantan da sam jedva čekao (što sam naravno znao da se neće dogoditi, ali ipak) da ga dečaci ubiju da se ne muči više.
Što se tehničkih karakteristika tiče one su pristojne, fotografija je u plavo-sivim koloritima da bi se povećala sveukupna sumornost i u tome se uspelo. Film je sumorniji nego bilo koji sumorni film koji ste skoro gledali. Manjak ljudi na ulicama (zapravo nigde nema nikoga, samo jedan ili dvoje putnika u autobusu) doprinose tom utisku, struja koja konstantno nestaje još ga i pojačava ali se postavlja pitanje da li tih nekoliko likova koje gledamo žive u napuštenom gradu, karantinu, postapokaliptičnoj zoni ili u gradu koji koliko-toliko funkcioniše. Gluma balansira na nivou između amaterski-niskobudžetnog i pristojnog, ali tu ne bih davao zamerke, naravno ukoliko imate želudac da sat ipo vremena gledate tužnu njušku glavnog junaka.
Filmu dajem slabu ocenu jer me nije dojmio, dobrom dužinom me je i nervirao a poruku koju šalje znam i bez njega. Agresivna omladina koja teroriše sve oko sebe a mlade vrbuje u svoje redove je nažalost stvarnost, ali je stvarnost i loš horor film a Citadel je klasičan primer jednog slabog filma, bespotrebno zalutalog u horor žanr.
0 comments:
Post a Comment