Režija: Darren Lynn Bousman
Uloge: Tobin Bell, Scott Patterson and Costas Mandylor
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0890870/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=-IU9rsDvkqs
Pogledajte još: Saw (2004)
Zadnji petak pre Halloweena godine 2007-me pojavio se i četvrti nastavak serijala o ludaku i genijalcu Johnu Krameru. Sa starim režiserom (Darren Lynn Bousman) i novim scenaristima (Patrick Melton i Marcus Dunstan) rezultat je više nego ikad mediokritetski, ali ’ruku na srce’ zadatak ekipe (a pogotovo scenarista) nije bio nimalo lak zbog više nego zatvorenog kraja prethodnika.
Tamo gde se stalo prethodnog puta – ovog puta se nastavlja. Budući da je Kramer (izgleda) definitivno mrtav obdukcija je logičan sled stvari. Tokom prvih nekoliko minuta upoznajemo se sa tvrdoćom Kramerove lobanje i izgledom njegovog mozga a zatim idemo u njegov trbuh, upoznajući se sa sadržajem istog. A u istom – iznenađenje: mini kaseta koju je pokojnik progutao neposredno pred smrt i koja će nakon preslušavanja započeti seriju režiranih događaja. Centralni događaji se dešavaju oko policajca Rigga, koga je sada već pokojni Jigsaw rešio da poduči zašto treba dobro razmisliti a ne srljati u svakoj situaciji. Na svom putu Riggs će se susretati sa svakojakim grešnicima i zločincima, neke će spašavati a neke će prosto ostavljati svojoj zloj mehaničkoj i krvavoj sudbini, a na kraju ga očekuje finale gde sve zavisi od toga da li je naučio nešto iz prethodnih događaja.
Uz ovu radnju u filmu se odigrava i nekoliko drugih paralelnih radnji, međusobno pristojno isprepletenih tako da film drži pažnju bez obzira na sve mane. Pratimo policajce i policajke, Riggsove kolege, koji vrše istragu i redovno stižu na mesto zločina kada je već suviše kasno, ali najzanimljivije u filmu je da pratimo dešavanja u vezi Johna Kramera iz perioda pre nego što je postao Jigsaw, ali i nakon toga. Mestimično dozirane scene gde posmatramo ličnu porodičnu tragediju i postepeno pretvaranje u ono što je kasnije postao su najzanimljivije scene u ovom filmu. Tek nešto manje zanimljive (ali još jedine vredne hvale u filmu) su scene sa tzv. zamkama, koje su prilično maštovite („kantar“ u završnoj sceni), bolne (scena sa noževima koji moraju da se razmaknu licem), brutalne (iščupani udovi debelog silovatelja), ali i manje originalne (see no evil, speak no evil scena na početku filma). Zanimljivo je i pojavljivanje nju-kida detektiva Erica koga razni likovi i raznorazne zamke mrcvare već u tri nastavka.
Režija filma je takva kakva je bila i u prethodnom delu, napetosti nema i ona je netragom nestala još na kraju drugog nastavka. U ovom delu serijala se pojavljuje i problem dalje priče, sada kada Kramera/Jigsawa više nema. Nespretno rešenje je svakako nađeno a koliko je to sve uspelo ostavljam gledaocima da ocene; ja lično nisam impresioniran i ako su već hteli da snime brojne nestavke filma (a verovatno su hteli, osim ako nisu planirali da se sve završi kao trilogija) bolje da su to unapred isplanirali. Ovako smo dobili vrlo čudan, nedovoljno ubedljiv nastavak, vrlo brutalan ali i najmanje inteligentan, sa vrlo mušičavim i konfuznim scenarijem, sa brojnim pitanjima i sa ozbiljnim narušavanjem horor digniteta Johna Kramera.
Ukoliko ste hard core Saw fan svakako pogledajte i ovaj nastavak, moguće da će vam se i svideti. U slučaju da do sada niste pogledali nijedan deo Saw slagalice preporučujem vam da pogledate prvenac koji je neuporedivo kvalitetniji i zanimljiviji od poslednja dva opisana nastavka.
0 comments:
Post a Comment