Režija: Darren Lynn Bousman
Uloge: Tobin Bell, Shawnee Smith, Angus Macfadyen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0489270/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=6aAdwXn2fjc
Pogledajte još: Final Destination (2000)
Nastavljajući sada već ustaljeni tempo da se svake godine pojavljuje novi Saw nastavak 2006-te godine se pojavio treći deo, ponovo pod rediteljskom palicom Darren Lynn Bousmana i opet po scenariju Leigh Whannella. Na žalost, čini se da su obojica bili već pomalo umorni/zasićeni/istrošeni pa su originalnost, poletnost i napetost zamenjeni brutalnošću, sumornošću, dosadom i prežvakavanju već viđenog.
Film se nastavlja na završetak drugog dela i na sudbinu inspektora Erica, ali samo za kratko. U nastavku pratimo novu grupu „zatvorenika“ pred kojima je novi niz izazova, tačnije pratimo jednog lika u glavnoj ulozi i nekoliko mogućih žrtvi. U glavnoj ulozi je Jeff, otac nastradalog sina, koji ima osećaj krivice, ima stalnu želju da kazni vozača automobila koji je učestvovao u nesreći ali i sudiju koji je vozača osudio na simboličnu kaznu i pustio ga na slobodu. U igri koja sledi Jeff će morati da preuzme odgovornost za aktere i svedoke nemilog događaja i odluči da li će ih lišiti života ili će spaliti sve uspomene na sina i ostaviti ih iza sebe, primiti na sebe rane i spasiti one koje je do skora želeo da liši života. Ceo ovaj test je isprepletan ranijim dešavanjima koji opisuju način na koji su uhvaćeni oni koji su sada zarobljeni i čekaju Jeffovu milost, ali i dešavanjima u Jigsawovim odajama.
Dešavanja u Jigsawovim odajama su ono što mi se manje svidelo u filmu. O njegovim namerama, planovima i svemu ostalom skoro sve je rečeno u prehodnom nastavku pa se u ovom vreme trošilo na „saniranje“ njegove bolesti i odnos sa Amandom, koju znamo iz prethodnih nastavaka. Amanda, s druge strane, redefiniše pojam „stokholmskog sindroma“ te se ni manje ni više nego ljubomorno zaljubljuje u Kramera iliti Jigsawa, celim svojim bićem zahvalna mu što joj je podario život, koji joj je pre toga skoro oduzeo. Uz (po meni) bespotrebno moralisanje ovo je najslabiji deo filma. Druga stvar koja mi se nije dopala je dugačiji ton filma. Umesto poletne horor krimi priče prepune dinamičnih scena Saw III je mračan, depresivan, težak, turoban i mučan film. Nijedan lik u filmu nema pozitivnu crtu, kod nekih je to očigledno već u početku dok se nečija prava pozadina otkriva posle standardno dobrog twista na kraju filma.
Da li da nadomeste slabiji scenario ili sasvim svesno tek Saw III je najbrutalniji i najkrvaviji nastavak uzimajući u obzir samo prva tri dela. Većina zagonetki se svodi na pronalaženje ključa da bi se neko oslobodio a ono što sledi je brutalno lomljenje udova i vrata, zaleđivanje, davljenje u mlevenoj prasećoj crkotini (jedna od upečatljivijih scena) i slično. Čak i van prostorija u kojima se dešava drama gledamo potpuno bespotrebne brutalnosti poput one kada mlada doktorka seče garažnim alatom Kramerovu lobanju pod lokalnom (!?) anestezijom. Negde u svim tim (bes)potrebnim brutalnostima i moralističkim pametovanjima kako je Jigsaw toliko pametan pa nikoga nije svojeručno ubio (hau jes nou) izgubila se i napetost koja je bila toliko karakteristična za prva dva nastavka. Saw III je zato manje napet a više dosadan, manje inovativan a više brutalan, manje dinamičan a više mračan, no i dovoljno je zabavan za one koji su gledali prethodne nastavke jer se priča koliko-toliko proširuje. Naravno, kao i do sada tokom gledanja ne treba postavljati nikakva pitanja jer je nerealnosti više nego ikada.
Saw III je po mom mišljenju najslabiji deo trilogije, koji vredi pogledati samo kao upotpunjavanje priče i/ili uživanje u brutalnostima. Sa zanimanjem ću ispratiti četvrti deo serijala jer me baš zanima u kom pravcu može poći priča posle zatvorenog finala ovog filma.
0 comments:
Post a Comment