Režija: Darren Lynn Bousman
Uloge: Donnie Wahlberg, Tobin Bell, Franky G
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0432348/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=nac1avJp3UE
Pogledajte još: Saw (2004)
Uspeh prvenca je doveo do toga da se već naredne godine pojavi nastavak filma, a kako to obično biva mnoge stvari su proširene i razrađene. Nažalost, kako to i obično biva kvantitet ne donosi i kvalitet pa su neke stvari očigledno slabije nego u originalu.
Za razliku od dvojice zatočenika u prvencu ovoga puta pratimo osmoro onih koji moraju da se spasu rešavajući zagonetke. Vremensko ograničenje „testova“ i satni mehanizam je zamenjen smrtonosnim gasom koji su ovi udisali celo vreme dok su bili u nesvesti pa ako ne nađu protivotrov u dogledno vreme pred očima će im se smrknuti i ispisati „game over“. Svako od „igrača“ ima neki razlog zašto je ovde a za priču je najzanimljiviji najmlađi učesnik koji je sin inspektora što vodi istragu. Istraga se za razliku od prvog dela serijala ne vodi dugo: već ubrzo po početku filma instektor sa ekipom upada u prostorije Johna Kramera/Jigsawa ali otkriva na ekranima da je smrtonosna „igra“ u toku, kao i da je jedan od „takmičara“ njegov sin. Slede mučne scene međusobnog nadmudrivanja inspektora i bolesnog (i u telesnom i u psihičkom smislu) genija, dok se na ekranima mladi ljudi bore za svoj život često nauštrb tuđih.
Prva stvar koja upada u oči je brojnost zatočenika, ovaj put ih ima osam u odnosu na dvojicu iz prethodnika. Time se radnja malo rasplinula jer je brojnost dovela do toga da su likovi dosta površni, a tome je doprineo i scenario jer su mladići nesimpatični i teško da će nekoga biti briga kada počnu da stradavaju. S druge strane, dijapazon zagonetki je proširen, da upotrebim poređenje iz opisa za prvenac – kao da se sa prvog levela neke P&C logičke avanture prešlo na drugi. Brojni logički problemi koji se stavljaju pred aktere nisu uvek najuspeliji (recimo samozatvarajući mehanizam i paljenje pećke), mada ima više nego zanimljivih kako mehaničko-tehničkih rešenja tako i onih bizarnijih (recimo traženje ključa u kadi punoj špriceva). Jedna od zanimljivijih scena je i vraćanje na mesto događaja iz prvog dela serijala gde vidimo nekadašnje aktere na istom mestu gde su završili svoju (životnu) avanturu.
Što se tiče dešavanja između inspektora i Kramera tu otkrivamo pravu pozadinu njegovih postupaka, otkrivamo njegovu bolest ali i bolesnu genijalnost koja je možda mogla biti upotrebljena u druge svrhe. Drugi utisak je nedovoljno harizmatični inspektor (tek kasnije saznadoh da je dotični jedan od članova pokojnih NKOTB) koji nije ostavio preterani utisak na mene, čak mi se više dopao i nedovoljno ubedljivi Danny Glover iz prvenca. U Saw II režisersku palicu čvrsto drži Darren Lynn Bousman i u odnosu na prvenac na tom polju nema preterano zaostatka; film je i dalje dinamičan i relativno napet, toliko koliko mu realno slabiji scenario dozvoljava. U principu, film je izuzetno zanimljiv i napet triler horor sve do momenta dok ne počnete da postavljate bezbroj pitanja „zašto...“ i „kako...“. Ukoliko počnete – kraja neće biti, zato filmu (uostalom i celom serijalu) pristupite kao mindless zabavi i ničemu više.
U odnosu na prvenac drugi nastavak je dobar ali u mnogim delovima slabiji, čak bi se reklo da je u svim aspektima za nijansu slabiji osim u domenu brojnosti zagonetki i u domenu Jigsawa, jer se mnoge stvari u vezi njega donekle pojašnjavaju. Kraj filma je ostavljen otvoren jer je u startu planiran nastavak koji ću uskoro i opisati.
0 comments:
Post a Comment