Režija: Matthew Bolton
Uloge: Oliver Rayon, Chelsea Vincent, Amanda Barton
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2095742/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=RAMrduhMipY
Pogledajte još: Grave Encounters (2011)
Pošast zvana „found footage“ nastavlja da hara pa svako ko ima ’iljadu dolara u džepu pokušava da snimi svoju verziju horor filma „baziranog na istinitim događajima“. Ništa drugo nije ni ovaj film: ukoliko ste ikada gledali neki film iz Asylum produkcije znajte da je Paranormal Incident – još slabiji.
Pratimo momka u bolničkoj postelji koji mora inspektorici da objasni kako je on jedini preživeli ako, kako sam kaže, nije ubica. Naime, grupa tinejdžera/mladih ljudi/studenata/besposličara je otišla u napuštenu mentalnu ustanovu (izvesni Odenbrook Sanitarium) gde su se pre više od pola veka dogodila masovna samoubistva. Sada (ofkors) po zgradi bauljaju besposleni duhovi koji plaše svakog posetioca koji naiđe a naši junaci su tu da ih otkriju. Posle podužeg uvoda (čini mi se da je trajao dobrih sat vremena) počinje da se dešava ono što se dešava u svakom sličnom filmu a to su razni zvukovi, otvaranje i zatvaranje vrata, šapat i vika itd. Nažalost, mnogo više gledamo ono drugo što se dešava u sličnim filmovima a to je gomila antipatičnih mladih ljudi koji istražuju nešto što ne bi trebali, koji dolaze sa svojim ličnim problemima koje nikoga ne interesuju, i koji sve što imaju da pruže je mnoštvo ispraznih razgovora i lošeg ponašanja.
I pod ponašanjem ne mislim samo na lične manire i ostalo, več na ponašanje u datoj horor situaciji. Recimo, po ko zna koji put se svi akteri razdvajaju zbog ko-zna-kakvih-razloga, iako već znaju da sa zgradom nije sve u najboljem redu jer se čuju neki neobjašnjivi zvukovi. Dalje, čak i kad neko čuje zvukove onaj drugi se odmah cereka i sa nipodaštavanjem, ironijom i podsmešljivošću mu objašnjava „da mu se to samo učinilo“. Haj’mo dalje, ukoliko neko u mračnom hodniku čuje neki zvuk do besvesti ponavlja „hello“ i „is anybody there?“, pa čak u nekim slučajevima i kreće u tminu da vidi šta to tamo ima. Da nije glupo bilo bi smešno. Na sve to dolazi i loša gluma, posebno nekih aktera, recimo plavokose kovrdžave cure koja se često neubedljivo obraća kameri objašnjavajući da je upravo osetila „nešto“ zbog čega je definitivno sigurna da „nije sama“ u zgradi. Tu su i drugi ne toliko ubedljivi likovi, kao i neubedljiva policajka za koju se kasnije i ispostavilo da i nije policajka.
Zapravo, mešanje radnje u ustanovi punoj dokonih duhova i onoga šta se dešava u bolničkoj sobi gde „inspektorka“ ispituje jedinog preživelog mladića je jedina originalna stvar i u nekom boljem filmu bi sve to bilo donekle zanimljivo. Takođe, preokret na kraju filma jeste neočekivan i da nema njega ocena bi bila još manja. Paranormal Incident je do-zla-boga nezanimljiv i neefikasan film jer se nešto iole strašnije vidi tek u dve-tri scene pred sam kraj filma a sve ostalo „strašno“ je postignuto audio efektima i raznim zvukovima. I da nije tako, film je samo bezobrazna krađa (meni) ionako ne preterano ubedljivog Grave Encounters, iz koga su „pozajmljeni“ mnogi delovi dešavanja, lokaliteta, pa čak i horor neefikasnosti. Fotografija je slaba, delovi snimani normalnom kamerom deluju kao poluamaterski direct-to-dvd uradak a snimci sa kamera u ruci deluju neautentično i nerealno. Čak i „pronađeni“ stari snimci dešavanja iz mentalne ustanove su sramno slabi i upadljivo se vidi da ne datiraju iz tog perioda.
Paranormal Incident je ništa drugo do potpuno gubljenje vremena, a mogu ga pogledati jedino oni koji moraju pogledati svaki found footage film koji se pojavi (ako takvih gledalaca uopšte ima). Možda je i ovoliko piskaranje u vezi ovakvog filma bilo previše.
0 comments:
Post a Comment