Režija: Sean Branney
Uloge: Stephen Blackehart, Barry Lynch, Autumn Wendel
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1498878/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=pd5gWGfnK5M
Pogledajte još: The Call of Cthulhu (2005)
The Whisperer in Darkness je film baziran na istoimenoj kratkoj priči H. P. Lovecrafta, film koji podjednako zalazi i u horor i u fantastiku. Za razliku od većine filmova rađenih po književnim delima ovog puta se radnja gotovo u celini poklapa sa onom iz originalne priče, što će ljubitelji Lovecrafta zasigurno znati da cene (samo je završetak delimično izmenjen).
Glavni lik filma je profesor književnosti koji se, usled izveštaja jednog lokalnog novinara o čudnim telima koja plutaju po reci, našao u sred rasprave o čudovištima koja žive u brdima i koja otimaju ljude. Budući da je skeptik u vezi iznesenih stvari on biva ismejan tokom jedne javne rasprave, ali nakon toga upoznaje momka koji mu donosi dokaze čudnih dešavanja oko farme njegovog oca. Oko farme se kreću neka čudna i ljudima nepoznata reptolika bića, koja se ne mogu videti golim okom, budući da su drugačijeg molekularnog sastava. Ipak, čiča je uspeo da ubije jednog monstera, čak i da ga uslika, a osim toga oko farme je mnogo tragova, čuju se razgovori u mraku vođeni i nepoznatim i poznatim jezicima, što vuče sada već manje nepoverljivog profesora da ipak ode na farmu i lično se uveri šta je istina a šta plod mašte. Na prilazu farmi upoznaje neke vrlo čudne ljude koji se još čudnije ponašaju, na farmi upoznaje starca koji je u veoma lošem psihičkom i fizičkom stanju, na zidovima kuće su rupe od metaka ali to nije ništa prema iznenađenjima koje krije prva noć.
Radnja filma se u prve dve trećine gotovo poklapa sa radnjom u originalnoj Lovecraftovoj priči, a izmenjena je poslednja trećina usled bolje „filmizacije“ i napetosti, i zato što je po rečima režisera ovog filma Lovecraftova priča ima bolji zaplet nego rasplet. No, kako većina casual gledalaca horor filmova verovatno nije čitala priču iz 1931. godine ovo nikako ne treba uzimati kao bilo kakvu manu. Prvo što će, pretpostavljam, casual gledaocu smetati je stil kojim je film snimljen a gde se trudilo da izgleda verodostojno vremenu u kojem se dešava. Kompletno je urađen u crno-beloj tehnici, muzika je takođe u starinskom stilu, a išlo se čak dotle da su i najavna i odjavna špica urađene na način kako se to radilo pre više od pola veka. Tek neki kadrovi filma, kao i nedovoljno naivan zaplet, nam odaju da je u pitanju ipak nov film. Takođe, gluma je na boljem nivou od nekadašnjih filmova, a retro utisak je pojačan monologom kojim nam junak filma dodatno pojašnjava neke postupke, planove i svoja razmišljanja.
Još jedna stvar koja se casual gledaocima neće dopasti je priča, jer je mogu naći suviše dosadnom, nedovoljno strašnom i (većinom) neatraktivnom. Film pored podužeg uvoda nema ništa toliko spektakularnog da bi se neki gledalac navikao na novije horor i SF filmove oduševio. Nekoliko scena pred kraj filma gde se pojavljuju CGI čudovišta je vrlo dobro urađeno a crno-bela fotografija je dodatno pomogla da kompjuterska animacija bude uverljivija. Međutim, ovaj film se ne gleda zbog ubedljivih efekata ili nečeg drugog. The Whisperer in Darkness je kvazistarinski film sa starinskom pričom o Cthulhu mitovima, o putovanju kroz vreme i prostor, o svetu Yuggoth čiji stanovnici koji se zovu Mi-Go žele da zaposednu Zemlju.
Iz tog razloga film ne preporučujem gledaocima kojima ovakve teme nisu zanimljive, gledaocima kojima je „smor“ da čitaju knjige stare stotinu godina i više, gledaocima koji traže dinamiku dešavanja na ekranu, gledaocima koje više zanima vizuelno od onoga što se krije u dubini priče. S druge strane obožavaoci Lovecrafta i horor/SF književnosti tog vremena uopšte, imaju više nego dobrih razloga za sreću jer lovecraftovskiji film nije skoro snimljen.
0 comments:
Post a Comment