Režija: Mary Harron
Uloge: Sarah Bolger, Sarah Gadon, Lily Cole
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1407065/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=rp_luBLwsN0
Pogledajte još: Fright Night (2011)
Lepa ali čudna učenica stiže na koledž i počinje da zavodi svoje koleginice isisavajući im svu snagu i volju za životom sve do njihovog skapavanja tj. smrti. Da li je devojka samo poremećena, da li ima neke natprirodne moći ili je samo besmrtni vampir mogla bi biti zanimljiva tema zanimljivog filma, ali ne u ovom slučaju. U ovom slučaju desio se – ćorak.
Film je snimljen po nekom istoimenom romanu neke spisateljice i kompletan se dešava u ženskom koledžu kada u njega stiže nova učenica. Pomenuta devojka se zove Ernessa i posle početnog odbacivanja i samoizolacije počinje da se druži sa svim devojkama osim sa Rebeccom, koja izgleda jedina primećuje da Ernessa nije baš obična učenica. Naime, Ernessa počinje da manipuliše Rebeccinim prijateljicama, da ih odvaja od nje a, pokazaće se kasnije, i da ih uklanja na razne načine. Ono što je Rebecci najteže palo je udaljavanje od svoje najvernije prijateljice koja je sada postala Ernessas-only friend. Rebecca mora da otkrije tajnu novopridošle učenice, tajnu neprijatnog i slatkastog smrada koji dolazi iz njene sobe ali i onoga šta se dešava u zaključanom podrumu. Neuzvraćenu podršku će potražiti od svog pedo-profesora hororistike, izgleda jedinog predmeta koji učenice imaju na koledžu osim sviranja klavira. Kako vreme prolazi Rebecca ostaje bukvalno sama a obračun da Ernessom se bliži.
Naravno, film nije ni upola zanimljiv kao što na pročitano možda deluje. Iako ima svojih momenata, većina stvari je neiskorištena, za šta ne treba kriviti režisera (poznatog po odličnom American Psycho, 2000.) već književni predložak po kojem je film rađen. Ernessa, recimo, deluje lepo ali i zastrašujuće i to je sve što se nje tiče. Ostale stvari (ubistva) se dešavaju daleko od očiju gladalaca a sve što se vidi je proizvod, tj. nekoliko sekundi kadra mrtvog tela, u često maskiranim kadrovima. Nekoliko scena sa priviđenjima i tek jedna scena Ernesse u akciji je suviše malo za neki film koji se deklariše kao horor. Kao psihološka priča na temu gubitka roditelja film takođe nije ubedljiv, a sve što na kraju ostaje je prizemna poruka o (roditeljskom) teretu i oslobađanju od istog, nešto što se moglo reći i za deset minuta, bez sat ipo „davljenja“.
Slab scenario dovodi i do toga da film nema nikakve napetosti, da je prilično predvidljiv ali i ne toliko realan. Naprimer, od celog Rebbecinog društva ona jedina preostaje živa ali to ne znači da će koledž okupirati brojne snage policije, ili ga ne daj Bože zatvoriti dok se ne istraže brojna ubistva učenika i profesora (kao što su odmah došli nakon malog požara). U istom stilu, direktorki škole više smeta napaljeni profesor nego brojne ubijene učenice. Mnogo nelogičnosti da bi film pretendovao da bude ozbiljan. S druge strane, film vizuelno izgleda zadovoljavajuće, glumice su lepe i pružile su pristojnu glumu, a naravno da se od svih najviše izdvaja devojka specifičnog izgleda u ulozi Ernesse. Kraj filma je prilično logičan i predvidljiv ali bez neke velike kulminacije i spektakla.
Kada se podvuče crta malo toga ostaje i šteta da film nije bolji. Postavlja se i pitanje kome je film namenjen i ko bi njime mogao biti zadovoljan. Ono što mi jedino pada na pamet je da je namenjen trinaestogodišnjakinjama koje su dosad gledale isključivo ljubavne filmove i serije pa im svaka kap krvi može biti scary to death, i njihovim vršnjacima koji mogu da uživaju u lepim glumicama i lezbo scenama Ernesse sa njenim žrtvama. Iskusnijim horor gledaocima savetujem preskok ovog filma.
0 comments:
Post a Comment