Režija: Guillermo del Toro
Uloge: Mira Sorvino, Jeremy Northam, Charles S. Dutton
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0119675/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=KibEtd2VnVU
Pogledajte još: Phantoms (1998)
Zbilja čudno da je film Mimic delo jednog Guillermo del Tora, čoveka čiji filmovi uvek imaju dozu prepoznatljive neobičnosti, bilo da ih on režira ili je samo producent. Mimic ni u kom slučaju nije loš film, čak štaviše, samo je jedna suviše „obična“ i „standardna“ SF priča sa elementima horora, slična mnogo puta do sada viđenim filmovima o mutacijama, invazijama insekata i sličnima.
Na Menhetnu smrtonosna bolest koju prenose bubašvabe odnosi mnogo dečijih života pa grupa naučnika posle kratkih istraživanja pronalazi rešenje u vidu nove rase džinovskih insekata, nazvanih simbolično Judas Breed, koji će negativno uticati na razmnožavanje zaraženih bubašvaba. Genetski inžinjering, igranje sa prirodom i izigravanje Boga kao i obično u ovakvim filmovima ima mnogo teže posledice nego uzrok zbog kojeg je rešenje i traženo. Tako i ovog puta, nakon svih pohvala i slave koju su (ne)zasluženo pokupili, tri godine kasnije entomološkinja i njen suprug žive srećno i planiraju proširivanje porodice, ni ne sanjajući da se po napuštenim tunelima starog metroa upravo razmnožava nova rasa, mnogo otpornija i prilagođenija svojim lovcima, tj. ljudima. Da je samo to - ne bi bilo ništa strašno, nego je nova rasa veličine čoveka, uz pomoć krila može da leti izuzetno brzo, a može i da ponese ljudsku žrtvu i odleti sa njom u svoju jazbinu.
Upravo zbog tih nekoliko prvih ubistava film donekle ima čak i primesu slasher horora, iako ubistva nisu ni eksplicitna ni krvava kao u pomenutom žanru. Ono gde Mimic ide korak dalje od nekog horora je scena gde dvoje dečaka bivaju ubijeni od jednog mutiranog gigantic insekta, a znamo da čak i većina horor filmova izbegava scene ubistava maloletnika. Od kraja prve trećine pa do završetka filma on se skoro kompletno dešava u tunelima i prostorijama napuštenog metroa koji su prisvojili novonastali insekti a mala i odabrana ekipa naših junaka pokušava da se spasi i pri tom uništi leglo gde su insekti položili jaja. No, film nije preterano jednoličan niti mnogo mračan, sve scene se savršeno razaznaju, čak i scene gde leteći inscekti nose ljudsku žrtvu su sasvim vidljive, pa specijalne fekte ocenjujem kao vrlo dobre, posebno jer je film star već deceniju ipo.
Osim male predvidljivosti, jer će neki iole iskusniji gledaoci ovakvih filmova u dobrom broju slučajeva predvideti neposredan sled događaja, filmu zameram standardnu američku patetiku, gde jedni žrtvuju živote da spasu druge, a pretpostavljam da je mnogo realnije da bi u takvoj situaciji svako spasavao svoju zadnjicu. No, dobro, ipak je to film i to vrlo dobar, sa vrlo malo zamerki. Još jedna zamerka filmu je (meni) nejasna uloga klinca sa posebnim potrebama, za koga sam pretpostavljao da bi mogao imati neku veću ulogu u dešavanjima, no, možda su moja očekivanja bila prevelika. Gluma je standardno dobra za ovaj tip filma, a i neke nerealne situacije su nažalost takođe standardne. Uglavnom, ljubiteljima ovakvih filmova toplo preporučujem gledanje Mimica, uz napomenu da postoje i dva direct-to-video nastavka filma, koje naravno nije režirao del Toro, i koji su verovatno slabijeg kvaliteta ali ću se truditi da i njih pogledam.
Objašnjenje moje dileme iz prvog pasusa može da bude i to što je Mimic skraćen od strane producentske kuće a bez dozvole samog del Tora, što je dovelo do toga da on nikako ne bude zadovoljan filmom, i u više navrata ga nije ni ubrajao u svoja dela. Pre nekoliko godina se pojavila directors-cut verzija filma koja je duža 6 minuta a za one koje to zanima evo stranice na kojoj mogu pogledati spisak scena izbačenih 1997. godine.
0 comments:
Post a Comment