Režija: William Lustig
Uloge: Joe Spinell, Caroline Munro, Abigail Clayton
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0081114/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=btGEvamuaA4
Pogledajte još: Maniac (2012)
Osnovni horor red nalaže da se posle filma o madmanu pogleda film o maniacu, a pitanje koje se neumitno postavlja posle gledanja filma Maniac je koliko to poremećenih ludaka i ubica hoda ovim svetom a spremno je da ubije i zbog najmanjih razloga. Neuzvraćena ljubav, izopštenost iz društva, maltretiranje roditelja u detinjstvu, pokipelo mleko na šporetu jutros, samo su neki od razloga za killing time, a nekima nije ni potreban razlog da otpočnu svoj killing spree.
Maniac je, doduše, imao svoj razlog zbog koga je počeo da ubija, a to je maltretiranje od strane majke sumnjivog morala koje je doživeo u svom detinjstvu. Da li je Maniac bio poremećen i u detinjstvu ili ga je majka morala zatvarati u orman i usput ga tući da bi mogla slobodno otići na posao gde je zadovoljavaja mušterije za sitne pare nije ni toliko bitno, tek, sada, mnogo godina kasnije naš Maniac živi sam i povučeno, životni partneri su mu lutke iz prodavnica odeće, sa kojima razgovara i spava. Kada privatni život ostavi zaključan u iznajmljenom sobičku Maniac se u javnosti predstavlja kao uspešan čovek samo da bi se što lakše približio potencijalnoj žrtvi, koje su skoro sve odreda ženskog pola, a muškarce ubija samo ako se nađu u njihovoj blizini. Njemu su za odstrel zanimljive mlade i lepe žene, koje često vidi u ljubavnim akcijama a pošto ga to sve podseća na majku i njenu prostituciju rešava da ih ubije, uzme im skalp za uspomenu i na taj način ih zauvek zadrži za sebe.
Čudnu i poremećenu teoriju možemo čuti od Maniaca u više navrata, jer dobar deo filma zauzimaju njegovi monolozi, tj. monolog koji se dešava u njegovoj glavi od strane njegove pokojne majke ili od strane njega samoga upućenog lutkama u stanu ili ubijenim devojkama. Iz tih reči saznajemo njegove ozbiljne probleme ali imamo uvid i u stepen neizlečive poremećenosti. Ovi dramski elementi su pomešani sa triler momentima koji prethode svakom ubistvu, i gde je napetost dosta velika, istina manja nego u gore pomenutom Madmanu. Nakon napetih scena gde žrtva neretno nekoliko trenutaka pre smrti pomisli da se spasila misterioznog čoveka koji je proganja po zaključanoj podzemnoj stanici metroa, sledi scena ubijanja najrazličitijim oružjima. Klanje, bodenje noževima, davljenje i pucanje sačmarom iz blizine, samo su neki od načina kojima Maniac oduzima žrtvama život, a najupečatljivije scene u filmu su svakako poslednje pomenute scene sa sačmaricom.
Skoro savršen balans između krvavih scena, napetih momenata i dramskih elemenata koje objašnjavaju sve, samo je jedna od stvari koja mi se dopala u filmu. Druga stvar je atmosfera u filmu koja je dosta mračna i turobna, jednim delom i zahvaljujući specifičnoj fotografiji i analognoj kameri kakva se tada koristila, a koja daje siroviju i autentičniju sliku filma, vrlo blisku dokumentarcima. Pretpostavljam da je samo pitanje vremena kada će neko doći na ideju da takvom tehnikom snimi i neki novi horor film (ili barem da simulira takav izgled filma) jer novi slasher filmovi snimani digitalnim kamerama naprosto imaju suviše „sterilnu“ čistinu slike. Ono što se možda neće svideti svakome je ponekad malo slabija i naivnija gluma, standardna za slashere ovog godišta i ove klase, a klasa ovog filma nije najviša. Zanimljivo je videti kako su se nekada i u niskobudžetnom segmentu mogli videti vrlo zanimljivi i kvalitetni filmovi, verovatno mnogo zanimljiviji i kvalitetniji od današnjih „top“ horor filmova.
Nekima će se Maniac izuzetno svideti i naći će u njemu vrlo zanimljivo slasher iskustvo. Neki drugi će biti zgroženi filmom i naći će da je on izuzetno neukusan, uznemirujuć, brutalan i težak za gledanje. Da li ćete pristupiti gledanju ovog filma zavisi isključivo od vašeg horor filmskog ukusa. Ove godine se pojavio i remake ovog filma koji još nisam pogledao.
0 comments:
Post a Comment