Režija: Tripp Reed
Uloge: Max Martini, Betsy Russell, Benito Martinez
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1523367/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=HJKrvZUc_hg
Pogledajte još: The Ruins (2008)
Ponekad bi valjalo da se informišem o filmu koji kanim pogledati, da ne doživim neugodno iznenađenje da umesto nekog pristojno produciranog filma pogledam samo SyFy prosek. Nije da ponekad ne volim da pogledam i takve filmove, ali se onda psihički pripremim na slabe efekte i luckastu priču, što kod Mandrake nisam uradio. Ipak, trudiću se da budem standardno subjektivno objektivan.
Kompletna radnja filma se dešava u tamo-negde-nekoj prašumi u centralnoj Americi gde ekspedicija finansirana od strane moćnog mister Vargasa vrši potragu za misterioznim bodežom, kojim je ovaj opsednut. Dvoje arheologa, plaćenik i jedan domorodac (plus PR-kinja koja kumunicira sa Vargasom) je mala ali odabrana ekipa koja posle kraće potrage zaista i pronalazi bodež, uzima ga sa leša starog ko-zna-koliko, oglušujući se o upozorenje na grobnici da to nipošto ne rade. Ali, avaj, uradili su što su uradili, probudili su drevne duhove, probudili su Yamballi pleme i kompletnu prirodu prašume. Yamballićani se trude da ih pohvataju isključivo žive da bi ih ubili sopstvenim yamballićanskim rukama, a priroda tj. drveće i grane se trude to isto, pa neretko dolazi do situacija koje će gledaocu stvoriti upitnik iznad glave kada drveće ubije Yamballićana samo da bi moglo da svojegranski ubije nekog člana ekspedicije.
Kao i mnogi filmovi pomenute produkcije tako se i Mandrake kreće od prosečnog do katastrofalnog. Jedino što se izdvaja iznad proseka je kvalitet fotografije i prelepi ambijent prašume, iako bih se mogao zakleti da su pojedine scene snimane u studiju. No, bez obzira na sve, priroda u filmu je zaista jedino u čemu sam zaista uživao. Dalje, scene u kojima su glavni negativci drveće su, i pored toga što su CGI animirani, neuporedivo zanimljiviji i atraktivniji od nekih Yamballi statista, namackani kojekakvim farbama i sa nekakvim maskama na licu. Drvad u akciji su zanimljivija iako je proizvod delovanja i njih i plemena istovetan: raščerečena ljudska tela koja se eksplicitno ne vide.
Ono što vidimo su grane koje obavijaju žrtvu dok je ne uviju kao larvu, a zatim njeno cepanje na pola. Nekoliko ljudskih ostataka je maksimum specijalnih horor efekata koje ovaj film može da pruži i oni nisu toliko loši koliko ih je malo. Više ima konfuzne i isprazne priče, vrlo loše glume pojedinaca, neubedljivih likova i manjka napetosti a viška dosade. Daleko od toga da je film potpuno gubljenje vremena ali je isto toliko daleko i od toga da oduševi bilo kojeg gledaoca. Čak je i čudovište sa omota filma samo na njemu i prikazano, dok u filmu vidimo samo njegove ruke dok lovi potencijalnu žrtvu, čujemo njegove zvukove i posmatramo prizore iz njegove perspektive.
Što bi se reklo – oni koji hoće da vide nešto strašnije, ali i originalnije, moraće da u DVD player ubace neki drugi film. Mandrake i pored nekih zanimljivih kadrova i okruženja u kojem je sniman ne uspeva da pruži ničega vrednog sećanja pa zato moja preporuka glasi – preskočiti.
0 comments:
Post a Comment