Režija: Glenn Ciano
Uloge: Robert Englund, William Forsythe, Joey Fatone
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1650537/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=01-gtlK2k68
Pogledajte još: The Incubus (1982)
Incubus je demon u muškom obliku koji, po legendi, seksualno opšti sa zaspalim osobama ženskog pola. S druge strane, Inkubus je trećerazredni horor film koji ima vrlo malo da ponudi gledaocu pa se preporuka za negledanje nameće sama po sebi.
Da budem iskren jedina stvar koja me je privukla da pogledam ovaj film je lik Roberta Englunda na omotu, čoveka koga horor fanovima odraslim u 80-tim godinama prošlog veka ne treba posebno predstavljati. Nažalost, kao i za mnoge druge legendarne glumce, ne samo one iz horor žanra, ni za Roberta nema mesta u prve dve klase horor filmova pa mora da tezgari u ovakvim poluamaterskim radovima. Priča u filmu se vrti oko, jelte Inkubusa, koga glumi Robert, naravno. U nekom gradu ili gradiću, koga ne vidimo ni u jednoj sceni, počinju se dešavati misteriozna ubistva. Svi tragovi navode da su devojke nastradale od svog voljenog dok oni to izričito odbijaju da priznaju, tvrdeći da je to delo misterioznog čoveka, ispostaviće se kasnije Inkubusa.
Optuženi za ubistvo je u zatvoru, bivšem policajcu koji je sad u penziji se desilo nešto slično, policijskom inspektoru će se desiti takođe neke čudne stvari u vezi porođaja supruge a tu je i policijski psiholog – svi elementi su tu da se kompletna radnja filma dešava u jednoj jedinoj policijskoj stanici. Policijska stanica deluje kao i ostatak filma – previše sterilno i veštački, pa se ne mogu oteti dojmu da je kancelarija za ispitivanje optuženih montirana u jednom delu studija, u drugom su nameštene ćelije, u trećem hotelska soba bivšeg policajca a u četvrtom nešto drugo. Lokacije ne odišu utiskom da su iz realnog života a tome svakako doprinosi i previše čista fotografija, verovatno proizvod neke jeftinije kamere koja je korištena za snimanje.
Na sve to dolazi još i ne toliko inspirativna i zanimljiva priča, koje je delom ranije viđena u nekim bolje produciranim i razrađenijim filmovima a ni gluma većine likova nije nešto čime bi se ovaj film pohvalio. Jedini koji se upadljivo izdvaja je, naravno, Robert Englund, pa mi je najveći utisak nakon gledanja Inkubusa bio osećaj sažaljenja za novog, sterilnog, neubedljivog i neduhovitog Freddy Kruegera (A Nightmare on Elm Street, 2010). Da ne budem baš toliko kritičan, u Inkubusu ima nekoliko zanimljivih specijalnih efekata, poput nasilnog rođenja malog Inkubuščića iz trbuha žene i nekoliko scena rasečenih tela, gde je insistiranje na iznutricama preterano svojstveno nižerazrednim horor filmovima.
Inkubus je dosta slab film pa ga je zaista teško preporučiti. Dosta je slabiji i od prethodnog filma sa Englundom koji sam gledao (Jack Brooks: Monster Slayer, 2007), pa delimična preporuka za gledanje Inkubusa ide samo onima koji moraju da pogledaju baš svaki Englundov film.
0 comments:
Post a Comment