Režija: Barry Levinson
Uloge: Kristen Connolly, Jane McNeill, Christopher Denham
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1713476/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=XcaQQZVjXQs
Pogledajte još: Apollo 18 (2011)
Film The Bay je režirao poznati režiser Barry Levinson, čovek koji nije poznat kao režiser horor filmova. Zapravo, ni The Bay nije čistokrvni horor film, već ekološka horor drama snimljena u popularnom found footage stilu. Gledajući film više ćete posmatrati gadne i gnusne scene nego strašne a sve u cilju podizanja ekološke svesti, pre plašenja i šokiranja gledalaca.
Vredan spomena je početak filma, ne toliko zbog radnje koja nas uvodi u katastrofalna dešavanja u zalivu, već zbog toga što (za promenu) posmatramo jedan FF film bez iritirajućih tinejdžera u noćnom provodu. Eto, izgleda se može snimiti i normalan uvod u jedan film ovakvog podžanra. Uglavnom, priča je ispričana kroz usta mlade devojke koja je u vreme događaja u zalivu bila tek početnica u novinarstvu. Njen početak izveštavanja je bio baš tog 4. jula kada nije ni sanjala da će se jedan značajan datum pretvoriti u još značajniji, ali u katastrofalno pogubnom smislu. Tokom proslave u kojoj učestvuju i meštani i brojni turisti počinju se dešavati misteriozna oboljenja gde zaraženi prvo dobijaju plikove po telu, da bi u kasnijoj fazi ostali bez jezika i progriženog stomaka. Zaraza je ultragalopirajućeg tempa pa tako između svih faza protiče tek nekoliko časova, a još tokom prve noći biva zaražena većina populacije u gradiću.
Ono što mi pratimo su kako kazivanja mlade novinarke preko Skypea, tako i seriju dokumentarnih snimaka iz najrazličitijih izvora. Ima tu i snimaka sa stacionarnih kamera, snimaka koje su načinila patrolna kola, raznih TV izveštaja, snimaka komunikacije bolničkog osoblja sa zdravstvenom organizacijom i Belom kućom, snimaka sa raznih mobilnih telefona i kamera koje su naknadno pronađene i snimaka koje su napravili pomenuta novinarka i njen kamerman. Većina ovih snimaka deluje izuzetno autentično i osim u par navrata ceo film je izuzetno uverljiv, reklo bi se da zaista deluje kao dokumentarac. Poseban osećaj daju audio zapisi koji su dodatno pojačani i titlovani da se bolje razumeju, gde se oseti neka jeza i pored toga što se ništa ne vidi na ekranu. Ono što se povremeno vidi su mrtva tela po putevima a kod onih koji su zaraženi gledamo sve faze napredovanja bolesti, od plikova po celom telu do izjedenih iznutrica. U nekoliko navrata ima scena koje će vas prestrašiti ali film nije horor u onom smislu u kojem je većina horora opisanih na ovim stranicama.
Ovo je horor film o zagađenju i njegova prvenstvena uloga je da podiže svest o tome, da natera ljude da se zapitaju u kakvom svetu živimo i do kada ćemo uopšte moći da živimo ako se budemo ovako ophodili prema prirodi. Last but not least, završne scene filma ne daju neko optimistično predviđanje, opet zahvaljujući nama samima, tj. građanima gradića u kojem se sve ovo desilo a kasnije je zataškano od strane vlade. Zamerke filmu, osim nekoliko ne toliko ubedljivih kadrova i glumaca, idu u pravcu zbrzane i nategnute priče gde su se svi zarazili baš istog dana. Takođe, iako film insistira na realnosti teško je poverovati da niko od prisutnih turista nikome nije javio mobilnim telefonom ili drugačije šta se dešava u gradiću već je priča ostala tajna do današnjih dana (radnja filma se dešava jula 2009. godine). Ipak, sve ovo pomenuto (plus ne tolika kulminacija na kraju filma) je u službi priče i uopšte se ne mora uzeti kao velika mana.
Zbog izrazito poučne, teške i mučne priče u filmu (svaka sličnost opisane zaraze sa kancerom je verujem namerna) filmu dajem izrazitu preporuku za gledanje i dajem mu dosta visoku ocenu. Ostaje samo pitanje kako mi obični smrtnici da se borimo protiv zagađenja, globalnog zagrevanja ili nuklearnih elektrana, i da li uopšte znamo kakvu hranu jedemo i šta pijemo?
0 comments:
Post a Comment