Režija: John Poliquin
Uloge: Richard Harmon, Sean Rogerson, Leanne Lapp
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2231554/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=WiIIKSRHuyU
Pogledajte još: Grave Encounters (2011)
Grave Encounters 2 po mom skromnom mišljenju čvrsto drži štafetu najnepotrebnijeg nastavka horor filma, ako ništa drugo onda barem u ovom veku. Mnogo nepotrebniji od prilično nepotrebnih [Rec] 2 ili Ring 2, mnogo amaterskiji, mnogo skarabudženiji u svakom smislu i toliko neubedljiv da se prosto nameće pitanje šta su autori hteli njime da postignu.
Grave Encounters 2 je zapravo film o filmu, film o prvencu naziva Grave Encounters, ep o „najstrašnijem“ filmu koji se ikada pojavio a zapravo nije ni sigurno da li je to film ili autentičan zapis stvarnih događaja. Uglavnom, u pitanju je „scary shit“ i „scariest shit ever“ i sve u tom stilu, kako nam spontano maštovitim vokabularom objašnjavaju fanovi prvog dela filma sve pokazujući njegov DVD cover u kameru. Što bi se reklo, čak i ako ovaj nr.2 ne prođe dobro (a neće) barem će još malo parica zaraditi reklamirajući nr.1. Nakon ovih documentary footagea kreće pravi, istinski i nepatvoreni found footage par ekselans, a ako ste mislili da jedan FF film može da prođe bez odvratnog i dugačkog uvoda prevarili ste se. Zaista je pitanje zašto FF filmovi u svojim uvodima sve češće moraju da prikazuju bljuvotine odvratnih klinaca, da li je to sve krenulo od inače vrlo dobrog Cloverfielda ili se zapatilo sa neke druge strane, tek – možete slobodno premotati prvih 30-40 minuta filma. Ukoliko to ne uradite gledaćete žurku za halloween, a kako drugačije klinci mogu da se provedu ukoliko nema droge, alkohola, povraćanja u kameru, preoblačenja u žene (mislio sam da je ovo svojstvenije nekom love-paradeu, al’ ajde) i kao vrhunac stavljanje genitalija na lice onesvešćenim učesnicima žurke i slikanje prizora.
E sad, ako ste mislili da su glavni likovi ovog filma (šta filma – dokumentarca!) propaliteti poput onih u nedavnom „hitu“ V/H/S – prevarili ste se. To su eminentni režiseri, scenaristi i glumci novog horor hita koga snimaju u pauzama drug/gay žurki i čije no-FF kliše scene gledamo u nekoliko navrata. I sad, u sred tog snimanja horor filma režiser postaje sve više opsednut „dokumentarcem“ Grave Encounters 1, toliko opsednut da bataljuje snimanje svog filma i posvećuje se istraživanju događaja od pre deset godina. Odlazak tamo, pa ovamo, pa opet tamo, od stare ekipe naravno nigde ni traga ni glasa, tek shodno očekivanjima gledalaca cela ekipa završava u onoj istoj napuštenoj bolnici kao i prethodna ekipa koja je snimala emisiju Grave Encounters. Dobro, rekoh, barem je posle 45 minuta završeno sa dosadnim uvodom, krenuće valjda i nešto zanimljivije da se dešava. Ništa od toga. U bolnici se dešavaju stvari koje su sve odreda već viđene u prvencu samo su u ovom slučaju kvantitativnije bez pomaka u kvalitetu. Onih nekoliko strašnih likova koji su već viđeni u prethodniku pojavljuju se i sada u nešto dužim scenama ali scenama koje su lišene iznenađenja.
Iste scene po hodnicima, po podzemnim hodnicima, po labaratorijama gde se vrše eksperimenti i žrtvovanja, sve je to već viđeno. Ono što nije viđeno ne bih sada spominjao da ne pokvarim potencijalnim gledaocima i ono malo iznenađenja, mada mi se ti koliko-toliko „originalni“ delovi filma nimalo nisu dopali. Sve narušava i dosta loša gluma, kao i odvratni likovi, a i neki likovi koji su morali biti bolji/originalniji/smisleniji to nisu (suzdržavam se od spoilera). Posebno smešno deluju scene u zadnjoj trećini filma kada u celoj toj bežaniji, dreci i panici neko iz ekipe i dalje nosa kameru i snima sve oko sebe kao da mu je to najvažnije u životu a ne brine se što će za vrlo kratko vreme biti na nebesima. Kasnije je ta situacija izbegnuta time što duhovi nose kameru (!?) i snimaju a ima i trenutaka kada se ne može objasniti ko to snima celu situaciju, mada to više nije ni toliko bitno jer je film već uveliko propao. Završetak filma je glup i neubedljiv, reklo bi se da je još slabiji od ionako slabog završetka meni ne toliko ubedljivog prethodnika.
Zaista u Grave Encounters 2 nema ništa što bi se pohvalilo a ima i previše toga za kritiku (dosta stvari sam preskočio; i ovako se opis odužio). Film je neubedljiv, nezanimljiv, predugačak, neoriginalan i amaterski urađen, čak i za polu-amaterske standarde found footage žanra. A tek aspekt filma koji govori o samom filmu koji zapravo i nije film je zaista razočaravajuć i suvišan. Izričita preporuka za izbegavanje.
0 comments:
Post a Comment