Režija: Geoff Murphy
Uloge: Bruno Lawrence, Alison Routledge, Pete Smith
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0089869/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=vrwJztttxR0
Pogledajte još: I Am Legend (2007)
Da li ste ikad razmišljali kako biste se osećali i šta bi radili da ste jedino preostalo živo biće na Zemlji? Da su u jednom trenutku nestali svi koje poznajete ali i svi oni koje ne poznajete... Da li biste se u prvi mah dobro provodili, da li biste probali razne stvari koje do tada niste imali prilike da probate, da li biste preturali po intimi nekih poznatih ljudi? Ili biste naprosto izludeli od samoće? Verovatno sve zajedno, ali i mnogo toga drugoga, baš kao što se izdešavalo glavnom junaku filma The Quiet Earth.
The Quiet Earth je novozelandski post-apokaliptični naučno-fantastični film koji je labavu osnovu pronašao u istoimenoj priči s početka osamdesetih godina, ali je mnogo sličniji nedavnom hit filmu I Am Legend, naprimer. Zac Hobson je naučnik koji je radio na tajnim istraživanjima skrivanim od javnosti. Budi se ujutru 5-og jula u 6:12h, ali na radiju ne uspeva da pronađe nijednu stanicu. Izlazi iz stana ali na ulicama nema nikoga. Prazne su prodavnice, restorani, bolnice, dečija kolaca po ulicama i automobili pored puta. Ostali su samo dokazi o nedavnom ljudskom postojanju i njihovim aktivnostima, poput doručka koji se hladi na stolu, automobila koji još uvek rade ili raznih nesreća po putevima od kojih je najupečatljivija pad aviona na lokalnu fabriku. Početni šok i potragu za preživelima zamenjuje osećanje letargije i prepuštanje provodu u samoći gde Zac upražnjava sve ono o čemu je maštao godinama. Vožnja automobilom kroz market i uzimanje omiljenih poslastica, upravljanje vozom, zauzimanje najelitnijih kuća zaokupilo mu je pažnju na nekoliko dana ali je sve preraslo u nervno rasrojstvo i ludilo gde je Zac obučen kao žena (možda mu je i to davnašnja želja) umislio da je Bog lično.
Između svih tih događaja i sunovrata psihe Zac je uspeo da zaključi neke stvari o misterioznom nestanku svih ljudi i životinja posetom svojoj labaratoriji, gde je našao dokaze o eksperimentu i njegovom povezanošću sa Suncem. Takođe, preko radio stanice celodnevno upućuje pozive potencijalnim preživelima mada bez nade da će se takvi i pojaviti. Na njegovo iznenađenje preživelih ima, a kakva će biti reakcija prilikom susreta dvoje preživelih ostavljam vama, čitaocima ovog bloga, da vidite. Da li će malobrojni preživeli biti sretni kad saznaju da nisu jedini na svetu ili će se truditi da uklone pola svetskog stanovništva, dakle drugog čoveka koga su upoznali, samo da bi ostali one & only gospodari sveta? U ljudskoj prirodi je sve moguće, a slične događaje sam i nedavno opisao.
Ono što se mora obavezno napomenuti je da film teče vrlo sporo. Naravno, to nije iznenađenje s obzirom na temu i malobrojnu glumačku postavu ali ukoliko niste ljubitelj SF drame bolje je da se klonite ovog filma. U prvoj polovini ima tek povremeno izgovorenog monologa a samoća glavnog lika je savršeno dočarana glasnom tišinom koja bolje od bilo kakvog soundtracka stvara mučnu atmosferu. Film je u svojoj prvoj polovini neuporedivo interesantniji jer ono što se dešava na ekranu nedvosmisleno tera na razmišljanje i stavljanje gledalaca u poziciju aktera nemilih događaja. U nastavku filma on nije toliko upečatljiv jer akteri filma nisu uvek preterano ubedljivi a neke scene su malo lošije izmontirane (recimo potera automobilima). S druge strane završetak filma je koliko upečatljiv toliko i dvosmislen te se rasprave oko toga vode i dan danas a svoje objašnjenje je svojevremeno morao dati i sam glavni glumac i scenarista.
Tema obrađena u ovom filmu je oduvek interesantna i obrađivana je mnogo puta u prošlosti, recimo u prvoj epizodi serije Twilight Zone 1959.-te godine ("Where Is Everybody?"). Ukoliko je i vama ovakva tema zanimljiva, a nemate ništa protiv starijih filmova i spore priče, The Quiet Earth obavezno stavite na listu za gledanje.
0 comments:
Post a Comment