Režija: Bob Badway, Michael Emanuel, Igor Meglic
Uloge: Bill Oberst Jr., Christopher Darga, Corbin Bleu
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1833879/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=E5K2wnt-zYw
Pogledajte još: The Theatre Bizzare (2011)
Na moje veliko iznenađenje Scary or Die nije još-jedan-clown-horor-film, tačnije nije baš sasvim. U pitanju je horor film sastavljen iz više priča gde je tek jedan od segmenata o horor klovnu sa omota filma. S obzirom da sam ljubitelj ovakvih filmova (ne o klovnovima, nego sastavljenih iz više nezavisnih priča) posle početnog oduševljenja, koje je trajalo tek nekoliko minuta, ono je dobrano splaslo. Evo o čemu se radi...
Film počinje scenom u kojoj vidimo zanosnu žensku ruku dok upravlja kompjuterskim mišem i gleda horor klipove na nekom youtube-like horror web sajtu. Upravo te filmove mi imamo prilike da gledamo, a misteriozna ženska osoba, čije se stanje ruke pogoršava u svakom sledećem pojavljivanju, postaje glavna akterka završne priče. Prva priča koju gledamo nosi naziv The Crossing i po mom mišljenju je dosta nespretno izabrana, ne zato što je u pitanju yet another zombie story, već što je prilično neubedljiva i dosta amaterska. Kao prvo, likovi u priči su izuzetno odvratni i iritantni, sa izuzetkom sada već horor afirmisanog Billa Obersta Jr. Osim njegove izvedbe gluma je na amaterskom nivou a takvi su i specijalni efekti – kao da se skupila ekipa da snimi horor film mobilnim telefonima i postavi na youtube. U oštroj suprotnosti sa amaterskim kadriranjem i neubedljivim likovima su krupni kadrovi raznih sponzorskih proizvoda, valjda da se nekako namakne budžet za film.
Sledi priča Tajeum Lament, priča o Japancu koji je nedavno izgubio svoju voljenu suprugu a iznenada na ulici sreće ženu koja upravo liči na nju. Već nakon nekoliko trenutaka nepoznato je lice kidnapuje a Japanac ga prati i na kraju uspeva da je oslobodi. Da bi se odužila ona ga poziva na žurku u „sledeći petak“ a on ni ne sumnja da će to biti a night to remember. Ova priča ima dosta sporu radnju, malo linija izgovorenog teksta i na momente setnu atmosferu. Ono što narušava utisak su nasnimljeni glasovi aktera, ali i glupiranje sa legendarnim imenima horora (ostavljam vama da otkrijete to (ne)prijatno iznenađenje). Sledeći segment nosi naziv Re-Membered i govori o čoveku koji vozi raskomadano telu u gepeku automobila. U izvesnom trenutku iz gepeka se čuje lupanje a dodatni problem predstavlja policajac koji ga je zaustavio i zatražio otvaranje gepeka radi provere. Ova priča je dovoljno napeta i ima scary momenata iako su oni nekako očekivani. Ono što mi se nije svidelo je kratko trajanje priče i zaista bih voleo da je ona dodatno razrađena informacijama ko je to raskomadan u gepeku i iz kog razloga jer bi to donelo jednu dozu težine i ozbiljnosti.
Clowned je priča koja zauzima centralno mesto u filmu. Ne samo što njen glavni akter zauzima mesto na coveru, i što je najduža priča u filmu, već i kvalitetom odskače od ostatka ovog omnibusa. Nakon rođendanske zabave svog mlađeg brata, glavnog aktera ove priče (inače lokalnog dilera narkotika) šiljatim zubima ujeda pomahnitali klovn, inače child eater. Nakon nekog vremena diler oseća da nešto nije u redu i da se menja. Kada spozna da se pretvara u krvožednog klovna koji oseća glad za decom odlučuje da pobegne od kuće i da time zaštiti svoga mlađeg brata. Rešenje problema vidi u nalaženju klovna koji ga je ujeo i njegovoj likvidaciji. Ova priča je dobro odglumljena, ima pristojno strašnu klovn masku i dobro je režirana pa je za neverovati da ju je radio isti lik kao i prvu. Kroz ceo segment provejava neka tužna atmosfera potpomognuta atmosferičnom setnom muzikom, što jeste malo glupavo s obzirom da se sa glavnim likom ove uvrnute priče niko neće poistovetiti, ali je svakako originalno. Završetak je u duhu monster child filmova, efektan i pomalo smešan. Zadnja priča nosi naziv Love Come Back i u njoj se pojavljuje gospođica koju gledamo za kompjuterom od početka filma. Iako suviše kratka priča ima za temu vernost, preljubu i osvetu te kao takva savršeno odgovara za završetak filma.
Problem sa ovim filmom je taj što je on tek na momente efektan a većinom deluje kao otaljavanje posla. Da se poslužim drugom analogijom, Clowned je ovde hit pesma dok su druge priče ovde tek da popune B stranu maxi-singla. Nije da su to remixi, obrade ili live verzije hitova, već više deluju kao maturski radovi studenata horor režije, gde su imali ograničen budžet i trajanje uratka, pa je i rezultat takav – mršav. Priče su suviše kratke, nedorađene i nerazrađene, sa nekim uvek prisutnim amaterizmima. Neke pozitivne sitnice, poput toga da se mnogi likovi prepliću po raznim pričama, ne pomažu da ovaj film ispliva iz tankog proseka, čak je dosta slabiji od recimo ne toliko ubedljivog The Theatre Bizzare. Ipak, i pored slabe konačne ocene preporučujem da pogledate barem segment Clowned jer je dovoljno vredan pažnje.
0 comments:
Post a Comment