Režija: James Felix McKenney
Uloge: Michael Rooker, Blanche Baker, Don Wood
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1313244/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=YCmSh98DOsg
Pogledajte još: Snow Beast (2011)
Tako to nekako biva u horor filmovima, dešavaju se redovne smene. Nakon vampira i zombija dođu na red poludele tinejdžerke, pa onda monstrumi, pa red ajkula ubica, pa red - snežnih čudovišta. Tačnije, u ovom slučaju je u pitanju vodeno snežno čudovište ali to ne menja stvar. Iako nije u pitanju bog-zna-kakav film za ljubitelje horora u snežnom ambijentu ovo mogu da ne budu uzalud bačenih 73 minuta...
Porodica umorna od svakodnevnog posla, buke, cike & dreke odlazi u kolibu pored jezera da se bavi celodnevnim pecanjem na -20ºC lišena bilo kakvih tehnologija, a pogotovo mobilnih telefona. Kroz probušenu rupu na zaleđenoj površini jezera zabaciće kanapče i sedeti k’o da je proleće a ne da se lede stalaktiti iz nosa. Uglavnom, majka i otac, sa sinom i njegovom budućom suprugom ne uspevaju da upecaju ništa a nesreća je u tome što nisu poneli ništa od kuće za večeru pa moraju da prihvate poziv novopridošlih komšija, takođe pecaroša. Iako im se nimalo ne sviđaju jer su nadmeni i naporni nekako uspevaju da ih istrpe ali ne i da se odupru njihovim nasrtajima da uhvate jednu oveću ribu koja se vrzma u jezeru. Unfortunately, nije u pitanju riba nego nepoznato reptoliko čudovište koje je potamanilo svu ribu u vodi pa je sada prešlo na ljudetinu.
Kada ih čudovište desetkuje (zapravo šestkuje jer ih nema deset već ukopno šestoro) odustaju od toga da ga ulove već pokušavaju da pobegnu. Ni to nije lako, jer čudovište čuje i najmanje vibracije a probilo je led na random mestima po jezeru tako da može da iskoči u blizini bilo kog mesta na kom se nađe njegova potencijalna lovina. I tu dolazimo do prvih problema... Recimo da film sjajno funkcioniše baš do ovih trenutaka, tačnije dok ne vidimo šta je to pod vodom što gleda naše junake iz crveno krvave perspektive. Dotle film ima vrlo dobru i teskobnu atmosferu uzrokovanu snežnim ambijentom zaleđenog jezera u blizini Mejna i vrlo dobrim Michaelom Rookerom, dok se ostali trude ali ne uspevaju da ga prate. Film u prvoj polovini čak ne pati od loših odluka likova, tako tradicionalnih za monster horore, a posebno za niskobudžetne poput ovoga.
Međutim, kada se pojavi čudovište dosta toga pada u vodu (osim njegovih žrtava, naravno). Kreatura je dosta slabo urađena i najviše liči na čudovišta iz horor/SF filmova od pre 50 godina, naprimer na čudovište iz filma Creature from the Black Lagoon. Vidi se da je neko obukao reptoliko ronilačko odelo (na iMDB piše i ko je) pa iako u vodi sve deluje koliko-toliko realno kada je na površini jezera facijalna animacija kreature otkriva da se plastika teško može pomerati a publika starija od 5-6 godina teško ubediti da gleda nešto zaista živo. I pored toga što su tada kadrovi veoma brzi, za razliku od ostatka filma, izuzetno je primetna veoma loša maska. Nije da je meni lično to toliko smetalo (volim filmove iz 50-ih godina prošlog veka) ali gledaocima koji su navikli na novije filmove sa makar prosečnim efektima izgled ovog čudovišta će biti smešan. U toj drugoj polovini filma se pojavljuju i neka neracionalna ponašanja likova, neke predvidljive scene ali ima momenata koji će u nekoliko navrata prestrašiti gledaoca. Kraj filma takoše nije nešto što bi trebalo pohvaliti. Osim što je naprasan i naivan ostavlja otvorena brojna pitanja na koja niko izgleda nije imao odgovor.
Ukoliko me pitate da li preporučujem gledanje ovog filma moj odgovor je – zavisi. Postoji dosta boljih filmova na datu temu i u pomenutom ambijentu, ali ako nemate ništa protiv filmova sa skromnijim budžetom ili filmova sa retro efektima možete dati šansu Hypothermiji.
0 comments:
Post a Comment