Režija: Tae-kyeong Kim
Uloge: Won Joo, Byeol Kang, Bo-yeong Park
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1935785/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=MUYwwqW-HI8
Pogledajte još: Pulse (2006)
Nakon nekoliko južnokorejskih filmova koji su bili više nego vredni gledanja do očiju mi je dopao Don’t Click, tinejdžerski tehnology horor, čija je jedina (za neke gledaoce) vrednost poruka filma koja se tiče opasnosti interneta i modernih tehnologija koje zadiru u privatnost pojedinca. Veliko je samo pitanje da li će zagovornici ove teorije uopšte doći do ovog filma (i da li gledaju horor filmove uopšte) dok će ljubitelji horora gledajući ovaj film svakako ostati kratkih rukava.
U fokusu radnje je nekoliko tinejdžera: dve simpatične sestre, potencijalni dečko jedne od njih i njihova prijateljica. Nakon što jedna od sestara zamoli dotičnog momka, inače neubedljivog komp-manijaka koji otvara desetine „prozora“ u sekundi dok radi na kompjuteru, da skine misteriozni video klip sa forbidden web sitea. Ispočetka je video klip nejasan, prikazuje različite sadržaje svakim novim puštanjem i menja svoj naziv u kojem uvek dodaje broj onih koji su ga pogledali. Sestre ne kapiraju šta se dešava, gledaju „jezive“ kadrove sa nepoznatih lokacija, snimke kasapljenja neke lutke koji podsećaju na vudu magiju, ali se kasnije snimak proširuje i na prikaz osobe koja ga gleda tog trenutka, ili na snimak stradanja prethodne žrtve. Nakon što je pogledan maksimalni broj puta kreće tarapana. Sestra koja ga je prva pogledala postaje bukvalno zaposednuta i predstavlja opasnost kako po sebe tako i po okolinu. Njena sestra i komp-dečko pokušavaju da pomognu ali to im neće uspeti sve dok ne otkriju pozadinu i smisao video klipa koji je (po njih) šokantan.
Kažem „po njih“ jer film od samog svog početka trokira u stvaranju zastrašujuće atmosfere. I pored besprekorne fotografije i nekih relativno dobrih kadrova atmosfere naprosto nema i prosečan horor gledalac se neće nijednom uplašiti, čak ni na tradicionalne azijske „jump scare“ scene. Možda je to sve krenulo nizbrdo zbog nestručnosti autora, možda azijski filmovi jednostavno „ne deluju“ kada se dešavaju na lokalitetima sa previše likova, a najverovatnije da je sve to zbog loše i neubedljive priče, kao i uvek kada se duhovi vrzmaju po kablovima, megabajtovima i vajrlesima. Jednostavno, duhovi koji sami pale monitore, upravljaju nadzornim kamerama i samokopiraju se na USB flash nisu moja omiljena tema, iako su mi podnošljiviji od klinaca koji se klanjaju kukuruzu, recimo.
Kao da su i autori bili svesni da tu neće sve štimati, ili nisu imali ideju kuda da vode film od zapleta pa do očiglednog finala, te su u njega smandrljali mnogo toga što je viđeno u nekim kudikamo boljim filmovima. Ima tu svega: malo teen horora, malo Ringa, malo više Pulsea, malo found footage scena i mnogo toga nabacanog ali nedovoljno uzbudljivog. Poseban problem u gledanju je taj što se dobar deo filma dešava po monitorima, mobilnim telefonima i softverima za nadzor gde iskaču mnoge poruke, statusi, nazivi klipova i druga pisanija a dobar deo toga nije preveden pa gledalac sa ovih prostora pojma ne zna šta se dešava i tako gubi nit radnje. Naravno, ako znate južnokorejski ovo nemojte uzeti kao manu :) Gluma ženskog dela ekipe je zadovoljavajuća dok je muški deo razočaravajuć, a zašto je to tako nije mi poznato. Valjda je za uspešan azijski horor potrebno uložiti dosta novca u slatke glumice a za glumce šta ostane (ovom prilikom očigledno nije ostalo mnogo).
Zaključak je da Don’t Click nema potrebe da gledate ukoliko ste do sada pogledali neke azijske/južnokorejske horore, ili ako ste gledali Pulse, pa čak i Ring. Poruka filma k’o poruka, ko veruje u nju ovaj film mu nije ni potreban. A ako izuzmemo poruku gledanje ovog filma bi bilo čisto gubljenje vremena. Eto, ja sam ga pogledao čini mi se juče, a već mi je dobrano izćućao iz glave...
0 comments:
Post a Comment