Režija: Jennifer Chambers Lynch
Uloge: Vincent D'Onofrio, Eamon Farren, Evan Bird
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1989475/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=L2b05pECEpo
Pogledajte još: The Collector (2009)
S obzirom kako je počeo – dobro se završio. Na početku deluje kao da je u pitanju još jedan morbidni horor film sa bolesnikom koji maltretira nedužne devojke (a još više gledaoce filma), vezuje ih lancima & katancima po podrumima & katakombama a tzv. glumice više vrište & plaču nego što izgovaraju text. Opet kažem, srećom sve se brzo menja u prilično dobru kritiku modernog društva i savremenog čoveka koji zarad uskoličnih interesa nema ljubavi ni prema najbližima a prema slučajnim prolaznicama pogotovo.
Na putu od bioskopa ka kući majka i sin ulaze u taxi koji ih odvozi u sasvim drugom pravcu. Zatočeni u blindiranom i zaključanom putničkom prostoru ne uspevaju da pobegnu ali ni da pozovu pomoć jer već na periferiji grada signala za mobilni telefon nema a pogotovo ga nema u manijakovoj jazbini kuda ih vozi. Reč “jazbina” treba shvatiti uslovno jer se radi o kući sagrađenoj na kilometarskoj čistini, valjda da se mogu izdaleka primetiti sva sumnjiva lica koja se približavaju. Ubica majku likvidira iste večeri (možda još ponešto uradi sa njom što mi ne vidimo) a dečaka uvodi u kuću i saopštava mu uslove pod kojima će u kući provesti vreme do kraja svog života. Dečak će biti zvan “zeko”, služiće i održavati stan dok je taksista na poslu, i dok se nakon posla “zabavlja” nahvatanim devojkama.
Dečak u kući godinama živi vezan na lancu (otud i naziv filma), pa ga u drugom delu filma glumi stariji momak. Nakon tolikih godina žrtva i zločinac se delimično zbližavaju, posebno taksista prema dečaku, videći u njemu svog nepostojećeg sina i pripremajući ga da nasledi “biznis”. Dečak nije baš zainteresovan za iživljavanja na devojkama i za ubistva istih ali treba smoći hrabrosti odupreti se svom gospodaru, a usput i smisliti način za bekstvo. Iako film poseduje neke mučne scene on nije preterano naporan za gledanje kao što možda izgleda kada se pročita prethodno napisano. Eksplicitno je prikazano tek nekoliko scena ubistava i jedna vrlo kratka scena gde se gledaocu insinuira da manijak ima seksualni odnos sa žrtvama, pre a moguće i nakon ubistva. Jedna stvar upada u oči tokom ove faze filma a to je kriterijum američke cenzure: moguće je prikazati iživljavanje i ubijanje nedužnih devojaka, ali scene seksa ili barem nago žensko telo nikako.
Chained deluje ozbiljno, možda ne toliko ozbiljno kao radovi rediteljkinog čuvenog oca ali film nije još-jedna-tinejdžerska-bljuva-sa-očekivanim-završetkom. Završetak daje neočekivani twist što još više tera na razmišljanje kuda ide ovaj svet, jer su situacije prikazane u ovom filmu svakako realne. Oni što nije realno su neki delovi filma, poput već pominjane kućice na čistini ispod koje je podrum dovoljno velik da se zakopa mnoštvo devojaka. Takođe, nije najjasnije da li taksista radi za neku taxi službu, jer se ni u jednom momentu ne čuje taxi-centrala, ili on naprosto koristi yellow-cab da bi lakše došao do novih žrtava. Njegovo višegodišnje pohođenje istih mesta u potrazi za žrtvama takođe nije ubedljivo jer bi nakon toliko nestalih osoba policijska istraga poprimila mnogo veće razmere, gde ne bi bilo dovoljno da putnik na suvozačevom sedištu sagne glavu da sve prođe neopaženo.
Ipak, sve ove rupe su u službi priče koja jeste dosta potresna i govori o čoveku koji nije daleko odmakao od životinje. Ukoliko volite teške i mučne filmove ovo je svakako film za vas, a onim ostalim savetujem da prvo pogledaju trailer pre nego se odluče za gledanje.
0 comments:
Post a Comment