Režija: Julien Lacombe, Pascal Sid
Uloge: Laetitia Casta, Thierry Neuvic, Jacques Bonnaffe
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1642194/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=m_QkjBZ6qM0
Pogledajte još: The Awakening (2011)
Ima li šta lepše od francuskog horor filma gde je radnja smeštena u dvadesete godine prošlog veka, filma sa pristojnom atmosferom koju uspeva da napravi bez ijedne kapi krvi, filma sa odličnom scenografijom i fotografijom, filma koji se većinom odvija u creepy kući, i povrh svega filma sa talentovanom i lepom Laetitiom Castom? Verovatno ima, ali da sad ne bih ’lupao glavu’ bolje da pređem na opis filma :)
Kao što rekoh radnja filma se dešava 1922. godine kada mlada spisateljica ljubavnih romana, nakon lične tragedije, dolazi iz Pariza na francusko selo, ne bi li se izolirala i iza sebe ostavila bolne trenutke. Promena sredine će joj pomoći i da se skoncentriše na pisanje novog romana jer bez novih stranica nema ni parica od izdavača. Useljava se u staru i ogromnu kuću koja deluje suviše sablasno i da se gleda a kamoli da se sam živi u njoj. Gomila prostorija, slabo osveljenje petrolejskih lampi i obavezno škripanje drvenih podova bi bilo strašno i da spisateljica nema redovne noćne more u kojima joj se priviđa preminula ćerkica. Da bi predupredila priviđenja spisateljica pije ono što joj je prepisao pariski lekar ali i nešto na svoju ruku, međutim taj koktel lekova, opijuma i alkohola joj ni najmanje ne pomaže, čak štaviše.
Druga dimenzija filma je prikaz života na selu koje je izuzetno zatvoreno za sve pridošlice a posebno one koje odudaraju svojim izgledom, kulturom ili društvenim statusom. Već od prve šetnje po selu spisateljica je mnogima zapala za oko, počevši od perverznog vlasnika prodavnice, preko seljančura koje za sva zla u selu krive pridošlice, pa do lokalne siromašne žene čiju će nećaku spisateljica pokušati da nauči da čita. Kasnije u toku filma, kada se radnja razradi a počnu da se dešavaju misterije, spisateljica će biti prvo-optužena iako deluje da ni na koji način nije umešana u tragična dešavanja. Delimični suspens filma je i to što gledaocu ne može biti jasno šta se dogodilo i ko je za to odgovoran jer ima suviše sumnjivih osoba. Jedinu podršku spisateljica će pronaći u mladiću koji je odrastao u toj kući, i u koga se zaljubila, mada su mi te ljubavne scene malo isforsirane ali verovatno potrebne u ovakvom filmu koji je na momente horor a na momente drama.
Radnja filma je dosta spora, dramska, nema puno izgovorenih linija teksta, i u takvom okruženju se Laetitia Casta savršeno snalazi i predstavlja zasigurno nosioca filma. Ni ostali likovi nisu loši ali su u senci glavne glumice. Ono što se meni svidelo i zbog čega filmu dajem dosta veliku ocenu je priča koja je izrazito realna, iako na momente izgleda kao ghost ili paranormal story. Na kraju filma kada se sklope sve kockice vidimo da su dešavanja u filmu savršeno moguća, da je osećanje krivice najteži teret na svetu a da film u sebi nosi pozitivnu poruku koju svi treba da prihvate. Sledeća stvar je izuzetno kvalitetna fotografija filma, prelepi ambijenti i izuzetna režija, sve potpomognuto već pomenutom izvedbom Laetitie Caste. Horor scena ima mestimično, dosta su standardne za ovaj tip filma ali mogu da uplaše gledaoca. Posebno upozorenje za one koji se groze pacova i ostalih glodara jer su neke od najupečatljivijih scena vezane upravo za njih.
Pored gore nabrojanih stvari filmu sam dao ovako visoku ocenu i zbog toga što mu se nema mnogo toga zameriti. Neko će zameriti što je priča suviše spora, neko drugi da nema dosta ili originalnih horor scena, neko treći da je priča suviše izlizana i obična. Možda je to sve tako, ali Behind the Walls je kvalitetno urađen film u svim segmentima i zato ga preporučujem ljubiteljima horor filmova koji iznad svega cene dobru atmosferu i pažljivo doziranu priču.
0 comments:
Post a Comment