Režija: Wolf Rilla
Uloge: George Sanders, Barbara Shelley and Martin Stephens
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0054443/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=v71VpDvj-Qo
Pogledajte još: Invasion of the Body Snatchers (1956)
Village of the Damned je jedan od filmova koje sam jako voleo da gledam kada sam bio klinac a to je bilo, koliko se sećam, dosta davno. Kada se nakon toliko vremena ponovo pristupi gledanju nekog (tada) omiljenog filma uvek postoji određena doza zebnje: da li će nam se film svideti i sada kada smo stariji & iskusniji ili ćemo se razočarati, kao kada sam pre koju godinu ponovo gledao Teen Wolf (1985).
Village of the damned je horor/SF film rađen po knjizi The Midwich Cuckoos koju nisam čitao, pa ne znam koliko verodostojno prati njenu radnju. Film počinje u 11 časova u gradiću Midwichu kada se celokupno stanovništvo onesvestilo. Domaćice su pale na pod dok voda iz slavina curi a pegla gori košulju, prolaznici su po trotoarima i asfaltima, poljoprivrednici su polegali po njivama, vozači onesvešćeni za volanima dok vozila i dalje idu do prve prepreke… Osim ljudi i životinje su bez svesti a teritorija je “kontaminirana” sve do jedne zamišljene linije na izlazu iz sela. Ceo ovaj neobjašnjiv događaj je trajao nešto manje od 4 sata i završio se iznenada kao što je i počeo. Naučnici i vojska, koji su ubrzo stigli, nemaju nikakvo objašnjenje, ali se istovetni događaj desio i na nekoliko drugih lokacija u svetu.
Život u malenom i mirnom gradiću se nastavlja sve dok se nakon par meseci nije otkrilo da je svaka žena sposobna za rađanje ostala u drugom stanju. U nekim porodicama je to prošlo uz slavlje ali u drugim gde se muž vratio sa jednogodišnjeg puta nastaju svađe. Plod u ženama se razvija neuporedivo brže nego što je to normalno i one se sve porađaju istog dana i na svet donose sličnu decu: sva imaju plavu kosu, prodoran pogled i neobične nokte. Deca se ne ponašaju poput obične dece, natprirodno su inteligentna ali ni to nije sve: ona su na našoj planeti sa posebnim ciljem. Taj cilj će nastojati da ostvare ne ustručavajući se ni hladnokrvnih ubistava, bez trunke savesti i emocija, doduše ne svojeručno.
Village of the Damned nije klasičan horor/SF film tog perioda i najviše podseća na neku epizodu Twilight Zone, i zbog radnje i zbog atmosfere. Atmosfera na početku filma mi se izuzetno svidela, čak i nakon toliko godina. Vidljiv je izuzetan uticaj Hitchcocka u nekim napetim scenama koje izazivaju jezu a drugi karakterističan momenat filma su specifične svetleće oči dece dok mentalno upravljaju ljudima u svojoj okolini. Ceo film ima dublju pozadinu koja nije eksplicitno predočena (to će biti dalje razrađeno tek u nezvaničnom nastavku), ali se hladnoratovska atmosfera itekako oseća u pojednim memetima, što sa današnjeg gledišta zvuči neubedljivo (dok se sve ovo dešava u engleskom seocetu, Rusi su nuklearnim naoružanjem bez upozorenja sravnili svoj gradić u kojem su se rodila slična deca). Još jedna stvar koja je karakteristika starih filmova je zbrzano finale filma.
I posle toliko godina od poslednjeg gledanja, čini mi se čak možda punih dvadeset, film mi je i dalje odličan i verovatno ću ga ovih dana pogledati ponovo, a zatim i nastavak (mislim da ću Carpenterov remake iz 1995. godine preskočiti). Bezrezervno preporučujem gledanje ovog legendarnog filma svima onima koji vole da gledaju kvalitetna stara filmska ostvarenja.
0 comments:
Post a Comment