Režija: Arjun Rose
Uloge: Robert Sheehan, Ashley Walters, Tulisa Contostavlos
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1777612/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=G_FuDM59JdA
Pogledajte još: My Soul to Take (2010)
Negde pročitah da je Demons Never Die slasher film pa rekoh sebi ‘hajde da ga pogledam’; ipak su takvi filmovi u većini slučajeva barem prosečni i donekle gledljivi, pa čak i podložni komentarisanju i kritikama zbog svih tih glumpavih scena/klišea. Posle gledanja filma zaključio sam sledeće: ukoliko je prikaz omladine u ovom filmu tačan onda definitivno mogu reći da su engleski klinci do guše u braon-tvari-neugodnog-mirisa poput današnjeg tinejdžerskog horor filma.
Možda bi sve bolje bilo da je naslov filma ostao Suicide Kids, jer u tom slučaju ne bih ni pristupio gledanju istog. Ovako, nasamaren sam, priznajem, i bespovratno sam izgubio sat ipo života. O čemu se radi u filmu? Grupa tinejdžera smorena od ugodnog života odlučuje da se grupno samoubije. Dosadila im sva ta firmirana garderoba, nove tehnologije, udobno školovanje, tri obroka dnevno, menjanje partnera i ostalo... Probali sve u životu pa šta će im isti, te rešiše da se svi samoubiju istovremeno, ali ne odmah, nego tamo sledeće nedelje posle one žurke. Jes’ da su smoreni & nesrećni & dosta im je svega ali “žuraju” ne bi propustili, kao ni onu pijanku pre toga. Iako sam uvek mislio da samobica pre čina oduzimanja sopstvenog života pada u tešku depresiju ovde to nije slučaj i omladina se provodi, osmesi igraju na licima, zovu se potencijalni partneri na dugo očekivanu žurku.
E sad, šta menja stvar... Pa to što jedan po jedan stvarno počinju da stradaju, naravno ne od svoje ruke, ali naivčinama iz policije treba doneti i peti leš po redu, koji se navodno samoubio ubadanjem noža deset puta u stomak, da bi zaključili kako u pitanju ipak nisu samoubistva. Prva strada zgodna plavuša sa plavim očima i velikim grudima, koja je bila na ivici samoubistva, valjda nesrećna što zbog svog izgleda ne može naći dečka. Pojavljuje se iza nje maskirani lik sa omota filma i nožem obavlja ono zašta ona verovatno ne bi imala hrabrosti da uradi. Gledaoci ne treba da budu previše inteligentni da odmah zaključe da je ubica neko iz njihovog društva, neko na koga najmanje sumnjamo. Suspens u filmu nije toliko loš ali ga ne može da izvadi iz ispodproseka.
Ne znam ni da li vredi nabrajati ono što je loše, jer je onog dobrog malo. Uvod filma je predugačak i treba da protekne dosta vremena dok se nešto iole zanimljivo ne počne događati na ekranu. Za to vreme pratimo isprazne i stupidne razgovore i glupiranje grupe mladih ljudi. Gluma je na tragu prolazne ocene ali često taj trag nije moguće naći. Likovi su neprirodni, prazni i prilično nesimpatični, pa ne verujem da će nekome biti žao bilo kojeg zaginulog lika. Dalje, ako je cilj bio da se prikažu potencijalne samoubice onda je moralo biti barem nekoga u grupi momaka i devojaka ko nije manekenskog izgleda. Gluposti u filmu ima koliko hoćete. Posle nekoliko ubistava od strane misterioznog čoveka u kabanici jedan preživeli tinejdžer ulazi kroz prozor u sobu prijateljice, noseći istu takvu kabanicu i ne kucajući ni ne najavljujući se. Ne znam, možda je to u Engleskoj normalno ponašanje, ali kod nas se još uvek kuca na vrata a po ulasku se viče “gazde, ima li koga”, a pogotovo kada se ulazi kroz prozor obučen identično kao ubica koji hara po komšiluku.
Zaista i posle dužeg razmišljanja nisam uspeo da nađem ništa toliko zanimljivo u ovom filmu. Moguće da će mlađi gledaoci biti zadovoljni izglednom nekih “glumaca” ili “glumica”, njihovim “blejanjem”, “duvanjem”, možda i ponekim (nemaštovitim) ubistvima, ali iskusni horor gledalac ovde zaista nema šta da traži. Obavezni preskok.
0 comments:
Post a Comment