Režija: Anton Leader
Uloge: Ian Hendry, Alan Badel, Barbara Ferris
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0056931/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=4pJdejSLPFc
Pogledajte još: Village of the Damned (1960)
Children of the Damned je nezvanični nastavak filma Village of the Damned i na njega se nastavlja tematski. I ovaj put imamo grupu dece koja imaju mentalne sposobnosti da upravljaju postupcima drugih ljudi, a film je iako manje ubedljiv od prethodnika ipak dosta dobar, prvenstveno zbog svoje poruke, koja danas važi možda i više nego u vreme izlaska filma.
Za razliku od prethodnika ovde ne vidimo način dolaska na svet “posebne” dece već ih pratimo od njihovih školskih dana gde su na ispitivanjima UNESCO-a zbog svoje natprosečne inteligencije. Psiholog i genetičar se posebno interesuju za dečaka iz Londona, koga njegova rastrojena majka ne priznaje kao sina, govoreći da nikada nije ni bila sa muškarcem. Istraga ovog dvojca dovodi do podatka da su slična deca rođena i na drugim stranama sveta, u Kini, Indiji, Nigeriji, Americi i Sovjetskom Savezu. Svi su dovedeni u London na dalja istraživanja a deca su jedva dočekala da se susretnu i spoje u gupicu koja se telepatski sporazumeva i, kao i deca iz originalnog filma, imaju neke više ciljeve. Deca se odvajaju i odlaze u napuštenu crkvu gde ne dozvoljavaju da ih niko uznemirava i u krajnjoj nuždi koriste svoje moći tek kada ih neko napadne. U celu situaciju se uključuje i vojska koja, naravno, želi sve da reši čistom silom, a tome se suprotstavlja psiholog koji je ubeđen da deca neće nikog povrediti.
Usled stalnih pritisaka na decu javljaju se i prve žrtve što samo pojačava stav da se deca fizički unište dok ne postanu veća opasnost. U slučajnom ali vrlo verovatnom finalu filma, pobedu odnosi onaj ko pobeđuje i u stvarnosti i sve se završava sa scenom koja je verovatno namerno dosta slična onoj iz prvenca. Slično je i to što u filmu provejava strah od prekomernog naoružavanja, naročito izražen tih hladnoratovskih godina kada su bila sukobljena dva pakta. Slično kao u The Day the Earth Stood Still (1951) ljudi nisu razumeli one koji dolaze u miru i umesto bilo kakvog razgovora progovorilo je oružje.
Posebno pitanje kada se danas gleda Children of the Damned je zašto više ne postoje filmovi sa ovakvim tematikama/porukama. Da li su se svi pomirili ili navikli na ogromno naoružanje koje će svetu kad-tad doći glave (ukoliko pre toga ne pocrkamo od zagađenja), da li su se ljudi tih godina plašili isključivo ruskog naoružanja pa je raspadom SSSR-a prestao i strah, ili neki centri imaju uticaja na temu današnjih filmova. Sve to još više pojačava pozitivan utisak ovog filma, koji je možda manje napet i efektan od prvenca ali prvobitnu ideju dodatno razrađuje i na direktniji način predočava gledaocima. Zbog toga je film manje horor/ SF a više triler, ali ga zbog prethodnika ipak svrstavam u horor odeljak. Deca izgledaju manje zastrašujuća nego ranije i nemaju plavu kosu već izgedaju verodostojnije podnebljima iz kojih potiču. Većina dece je i ubedjiva u svojim ulogama.
Pohvaljujem još jednu stvar: sequel koji dostojanstveno stoji i posle toliko godina, za razliku od današnjih sramotnih nastavaka hit filmova koji postoje samo da bi se uzeo novac (o remakeovima da ne govorim). Children of the Damned je slabiji od svog prethodnika, manje je poznat, čak bi se reklo i dosta potcenjen i zanemaren, ali skupa s njim čini vrlo kvalitetnu celinu i preporučujem da se gledaju u kompletu.
0 comments:
Post a Comment