Režija: Antonio Chavarrías
Uloge: Juan Diego Botto, Barbara Lennie, Magica Perez
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1734428/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=8neqYQAK0Hw
Pogledajte još: The Orphanage (2007)
Do sada sam većinom bio zadovoljan španskim hororima pa sam sa optimizmom pristupio gledanju ovog filma, a tome je doprineo i njegov efektan omot. Omotu se naravno ne bi trebalo verovati, a Childish Games (koji se u originalu zove Dictado (na nekim tržištima preveden pod nazivom Dictation), je triler horor film koji me nije sasvim oduševio ali vreme na njega ipak nije uzalud bačeno.
Daniel i Laura su mladi par, oboje profesori, koji žive skladnim životom punim ljubavi i jedini problem im je što ne mogu da imaju decu. Jednog dana kod Daniela dolazi prijatelj iz detinjstva koji se ponaša čudno i konfuzno, i traži od Daniela da upozna njegovu ćerku Juliu. Daniel to odbija, a prijatelj oduzima sebi život u jednoj bolesnoj i morbidnoj sceni. Na komemoraciji se Daniel i Laura upoznaju sa Juliom, u Lauri se rađa osećaj sažaljenja ali i radi materinski instinkt, te ona insistira da se Julia preseli kod njih, barem dok se ne reši situacija sa njenim starateljstvom. No, Daniela počinju da muče neke stvari iz prošlosti koje ćemo uporedo pratiti kroz flashbackove koji mogu da donesu blagu konfuziju u početku filma. Pratimo Daniela, zatim njegovog sada već pokojnog prijatelja i jednu devojčicu koja je tragično nastradala tokom njihovih nestašluka. Šta se tačno dogodilo otkriće se pri kraju filma, naravno.
Ali ono zbog čega Daniel počinje da “puca” je to što Julia sve više počinje da ga podseća na tu davno nastradalu devojčicu. Ne samo što se oblači slično, što na sebi nosi istovetne mašne, već zna i neke pesmice, citate i još mnogo drugih stvari zbog kojih Danijel počinje da veruje da ona nije Julia već pokojna devojčica iz detinjstva. Počinje da ludi i da pokazuje u početku neprijateljstvo a zatim i agresivnost prema njoj, a Laura se trudi da zaštiti devojčicu ali i da sazna više informacija. Saznaće razne stvari a ne treba biti preterano promućuran pa zaključiti da Daniel ima neke veze sa davnom tragedijom i da mu savest nije sasvim čista. Ipak, njegova “ludost” je pomalo veštačka i neprirodna i daleko je od neke ludosti iz The Shining, naprimer. Mislim da bi nekome ko je stabilan, uspešan i ima sređen život trebalo mnogo više od istovetne mašne u kosi devojčice da bi poludeo, ali ko zna, svet je pun prikrivenih ludaka.
Ako izuzmemo to što film nije strašan i što poseduje samo nekoliko horor scena (zbog toga ga i svrstavam u triler kategoriju), njegova najveća mana je predvidljivost. Od samog početka sam znao u kom pravcu će teći priča i kakav će biti završetak, a samo u par momenata se moja predviđanja nisu obistinila. To naravno ne znači da sam ja vidovit nego da film nema toliko iznenađenja i obrta koliko bi se moglo očekivati i ceo tok priče ide nekom predvidljivom putanjom. Već sam spomenuo da mi lik Daniela nije bio toliko ubedljiv, a Laura i Julia su mnogo ubedljivije prikazane. Uloga Laure prikazuje zaštitničku ulogu majke nad detetom, u ovom slučaju usvojenim, a prikazani su i momenti raspada emotivne veze između supružnika kada se ispostavi da je otac nasilnik/psihopata. Devojčica koja je igrala lik Julije je u nekoliko momenata vrlo ubedljiva što uvek volim da vidim jer se često desi da neubedljiva deca narušavaju ozbiljnost filma.
Childish Games preporučujem onim gledaocima koji vole psihološke horore, horore koji se baziraju na psihičkim stanjima likova i njihovim gresima iz prošlosti i onim gledaocima koji vole horore sa dobrom atmosferom. Onima koji vole isključivo vizuelne efekte i dinamičnu radnju preporučujem obavezan preskok jer ništa od toga neće naći u ovom filmu.
0 comments:
Post a Comment