Režija: Francis Ford Coppola
Uloge: Val Kilmer, Bruce Dern, Ben Chaplin
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1756851/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=xP7cQnOcU7I
Pogledajte još: bilo šta drugo biće razumljivije i smislenije
O opusu Francisa Forda Coppole zaista ne treba trošiti reči, čovek je odgovoran za mnoge filmske klasike, uključujući tu i Draculu iz 1992. godine. Sada se ponovo vraća horor žanru ali je rezultat poprilično slab.
Film počinje „stivenkingovski“ i pratimo pisca Hall Baltimora (Val Kilmer) koji je u kreativnoj krizi te odlazi u neko malo američko mestašce ne bi li dobio bilo kakvu inspiraciju, a nezvanično i volju za životom, koju je delimično izgubio nakon pogibije ćerke. Ćerku je izgubio zbog svojeg alkoholizma, a i sad pije, sipa k’o u tuđe grlo, jer ga muči griža savesti što nije bio ćerki pri ruci kad je trebalo. Začarani krug alkoholizma radi alkoholizma, i filmskog klišea par ekselans, ali na početku film još i ima neku atmosferu. Mestašce deluje autentično, tradicioanlno zatucano, pomalo mistično, sa tajanstvenim zvonikom u centru i grupom nepoznatih mladih ljudi s druge strane jezera. Uvod filma je kao mešavina filma Stephena Kinga i neke epizode Twilight Zone.
No, to je samo uvod i film se brzo srozava i postaje izrazito konfuzan. Baltimor upoznaje lokalnog šerifa kod kojeg u mrtvačnici vidi leš mlade devojke vampirice a šerif insistira da piscu pomogne u pisanju nove knjige, da postane koautor i da deli zaradu. Baltimoru prija da promeni tematiku svojih romana jer je do sada bio poznat po nastavcima nastavaka romana o vešticama, na kojima njegov agent i dalje insistira. Ni to nije dosta u svoj konfuziji, Baltimor kad god zaspi ili izgubi svest, a gubiće je uporno što zbog alkohola što zbog fizičkog onesvešćivanja, upada u neke realistične snove u kojima sreće duha nastradale devojke i Edgar Alan Poa himself koji će mu pomoći što u pisanju što u alkoholisanju (više u ovom drugom). Vampiri, duhovi, Po, misterija, košmari... Svega ovde ima, a zapravo nema ničega – film deluje praznije nego što na papiru zvuči.
Spomenuo sam dobar uvod i atmosferu. Osim toga jedino što bih izdvojio kao pozitivno je Val Kilmer, koji je nakon nekoliko slabih horor filmskih ostvarenja konačno stao na noge i drži ovaj loš film koliko toliko gledljivim. Inače, film je dosta jeftino sklepan, što se posebno vidi u scenama pomenutih alkoholih snova. Kolorit tih scena je odličan, crno-bela fotografija sa naglašenom crvenom daje neki poseban utisak ali mnoge scene upadljivo snimane ispred zelenog platna, u stilu filmova 60-tih, taj utisak dosta srozava. No, preko svega toga bi se dalo preći da je priča zanimljivija i razumljivija ali mislim da će prosečnim gledaocima biti teško razumljiva i da će većina prosečnih gledalaca ugasiti film još pre njegove polovine.
Ceo film nema baš nekog preteranog smisla tako da ga ne bih preporučio nikome. Moguće da bi u njemu mogli uživati ljubitelji Edgar Alan Poa koji vole Twin Peaks i vampire ali koliko je takvih među prosečnim gledaocima zaista je pitanje.
0 comments:
Post a Comment