Režija: Quentin Dupieux
Uloge: Stephen Spinella, Roxane Mesquida, Wings Hauser
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1612774/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=6G5pyFhmAqE
Pogledajte još: ako nađete još neki film gde je automobilska guma psihopata i ubica slobodno ga pogledajte
Rubber je vrlo čudan film, pa sam ga pogledao ponovo nakon prvog gledanja da bih bio što sigurniji u njegov kvalitet i smisao uopšte. Film je veoma specifičan i veoma “uvrnut” pa kao takav traži i veoma specifičnu publiku, a rekao bih i malobrojnu. Recimo da se film može grubo definisati kao horor komedija, ali će ljubitelji samo horora ili samo horor komedija ostati razočarani sa velikim upitnikom iznad glave.
Već od samog uvoda je jasno da ovaj film neće teći konvencionalnim načinom pripovedanja, a još manje svojom tematikom i načinom pričanja. Ceo film se bazira na tome da je urađen “bez razloga”, pa je i svako pitanje i potpitanje autorima u vezi bilo čega u filmu sasvim nepotrebno. Gledamo policajca koji bez razloga izlazi iz gepeka automobila i naracijom nas uvodi u film, a zatim pratimo grupu ljudi koja (opet bez razloga) prati film uživo, gde u sred pustinje jedna guma oživljava, naravno bez nekog velikog razloga. Prvi deo filma, koji nam pokazuje oživljavanje gume (koja se bez razloga zove Robert) je meni najzanimljiviji jer prikazuje njegove prve korake i susret sa okolinom koja ga okružuje. Prvi koraci tokom kojih guma stiče iskustvo u vezi stvari iz neposredne okoline je pandan dečijem odrastanju, ali i omaž nekim drugim legendarnim filmovima koje ćete sigurno prepoznati.
Tokom tih svojih prvih koraka (zapravo prvih kotrljanja) guma saznaje da može da se bori fizički protiv slabijih protivnika dok protiv jačih ima posebno oružje a to je telekineza usled koje ljudima koji se zamere Robertu eksplodira glava. Ove eksplozije glava su i jedini horor u filmu, ali su te scene vrlo efektne, a obezglavljena tela prilično uverljiva, a u jednom delu filma i prilično mnogobrojna. Guma u glavnoj ulozi je takođe uverljiva (i originalna, naravno) i kreće se prirodnim pokretima, a pri vršenju telekineze je zadovoljavajuće animirana, s obzirom na klasu filma. Ceo film vizuelno zadovoljavajuće izgleda, i dešava se u neozbiljnom i pomalo grotesknom okruženju, gde naprimer pojedine scene vizuelno podsećaju čak na zlodela našeg Kusturice, sa sve ćuranom u kadru.
Dalje u filmu guma Robert se zaljubljuje u jednu devojku ali devojka, naravno, ne haje za njega (a i što bi devojka uzvratila ljubav običnoj gumi, nema razloga). Osim ljubavi Robert ispoljava i interesovanje za sporstki program, dok potera za njim postaje sve “intenzivnija”. Zapravo, teško je u vezi ovog filma tvrditi bilo šta sa 100%-tnom sigurnošću. Dok je šerif ubeđen da je sve sa gumom nameštaljka i šalje lažne policajce kući, oni ostaju zatečeni i ne razumeju svog šerifa i o čemu se to radi jer su profesionalni policajci na zadatku. Da bi im dokazao svoje tvrdnje uzima pištolj i puca u sebe bez posledica. Film je pun ovakvih apsurdnih scena i samo specifičnoj publici mogu prijati i biti koliko-toliko razumljive i gledljive.
Gomila scena koje su tu bez razloga, i koje nekome deluju glupo a nekome genijalno je sadržina ovog filma, a scene na koje je većina publike navikla u horor komedijama ovde nećete videti. To ne znači da nema smešnih situacija, prevashodno zbog nekih izvanrednih dijaloga, i nekih izuzetno glupih, ali će casual gledaoci teško izdržati uz film duže od pola sata. Film mi se kao starom ljubitelju parodija i Monty Pythona pre svega svideo svojom otkačenošću i isčašenošću ali sumnjam da može biti dopadljiv široj publici.
0 comments:
Post a Comment