Režija: Joseph Sargent
Uloge: Emilio Estevez, Lance Henriksen, Veronica Cartwright
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0086014/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=thOncLexWDE
Pogledajte još: Trilogy of Terror (1975)
Nemajući ni najmanje pojma kakav je film u pitanju (trudim se “petnih žila” da ne gledam nikakve trailere pre gledanja filma) ispostavilo se sasvim slučajno da je forma filma baš onakva kakvu volim: četiri priče nevezane ni tematikom ni glumcima. Kada tome dodam nekoliko poznatih glumaca i retro utisak koji gledaoca barem na trenutak vrati u neka lepša davna vremena – užitak je (skoro) zagarantovan.
Prva priča nosu naziv Terror in Topanga i ne predstavlja ništa novo, a verujem i da je u vreme izlaska bila deja-vu. Pacijet beži iz ustanove za mentalno poremećene i ubija nasumično po okolini. Sredstva informisanja upozoravaju na ubicu koji slobodno šeta i pozivaju građane da ostanu u svojim domovima. Jedna domaćica se oglušuje na ta upozorenja, ali i na upozorenja supruga i usled nikotinske krize kreće u najbližu prodavnicu udaljenu samo 10km. Cigarete važnije od benzina dovode do toga da joj automobil stane i to baš usled slučajne koincidencije tik kod killing manijaka. Priča ima nešto creepy atmosfere 80-ih, ali je skroz pravolinijska, bez nekog preokreta, kulminacije i iznenađenja.
Druga priča nosi naziv The Bishop of Battle i u glavnoj ulozi je mladić koga igra Emilio Estevez, pasionirani ljubitelj video igara, zavisnik čak štaviše. Iako ima mnoge aparate sa igrama u igraonici njemu pažnju zaokuplja misteriozna i preteška igra čiji 13-ti nivo niko nije video. Preterano igranje prerasta u opsesiju, a video igra će ga uvući u sebe, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Ova priča je dosta predvidljiva ali je retro praznik za sve one gledaoce koji su trošili sate i žetone na igranje Space Invadersa i ostalih igara od pre skoro 30 godina. Za one mlađe će ova priča biti vizuelno više nego prevaziđena ali mogu da pretpostavim da je u vreme kad je film izašao bila ubedljiva kao što je danas Avatar ili neki drugi film sa kvalitetnom kompjuterskom animacijom.
Treća priča pod nazivom The Benediction nam prikazuje Lanca Henriksena u ulozi sveštenika koji usled smrti jednog dečaka iz svoje parohije preispituje svoju veru u Boga, a zatim je skoro i gubi. Daje ostavku da dužnost sveštenika i automobilom se kroz pustinju upućuje u drugom pravcu. U sred nedođije pojavljuje se crni veliki pick-up kamionet koji napada Lanceov beli automobil pokušavajući da ga skrene s puta i zaustavi. Obrnuti krst u kamionetu nam jasno govori da je kamionet niko drugi do devil himself koji će napadati sveštenika sve dok mu ovaj ne pogleda u oči i usprotivi se. Ok poruka, ali možda suviše naivno odrađeno. Ipak, ima dobih scena, poput one kada kamionet izleće ispod zemlje, a i meni uvek prija videti Lanca Henriksena.
Night of the Rat je poslednja priča u filmu i delimično nastavlja nepisano pravilo da je uvek poslednja priča u omnibusima i najefektnija. Priča se vrti oko džinovskog pacova koji se uselio u podrum jedne kuće i nagriza zidove, instalacije i sve na šta naiđe. Stvari postaju još gore kada se u mišolovke uhvate njegova deca pacovčići pa veliki pacov još gore teroriše porodicu koja živi u kući. Posebna teškoća je što se pacov ne može ubiti jer je Das Teufel Nagetier vrste, pa eto, čisto da stvari ne bi bile lake. Iako je efektnost priče daleko od priče General iz filma Cat's Eye (1985), ona ima svojih momenata, i kadrovi džinovskog pacova jesu jezivi iako je očigledno da je to samo uvećana slika običnog pacova. Kao i prethodne priče i ova je, i pored neosporne zanimljivosti, lišena nekog smisla i svršetka.
To je po meni i najveća mana filma jer nijedna priča nije preterano efektno dovedena do kraja, eventualno samo druga, The Bishop of Battle. Neke priče nemaju ni neki poseban smisao (Night of the Rat), dok druge ne donose ništa novo ni zanimljivo (Terror in Topanga). Ipak, ljubiteljima omnibusa ili filmova 80-ih Nightmares može doneti nekolicinu zanimljivih i setnih trenutaka.
0 comments:
Post a Comment