Režija: Marc Evans
Uloge: Sean Cw Johnson, Kris Lemche, Stephen O'Reilly
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0280969/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=LfdgVyEN8m8
Pogledajte još: The Task (2011)
My Little Eye spada u grupu tzv. reality show horora: grupa tinejdžera bude „pokupljena” da učestvuje u nekom reality showu a uvek neko iz ko zna kojih razloga krene da plaši i/ili ubija učesnike, što je ideja vrlo zgodna za realizaciju ali isto toliko nerealna u stvarnosti. Takav je i ovaj film, no hajde da krenemo prvo od uvoda.
Uvod je standardan za ovaj tip filma. Grupa tinejdžera je ušla u neki reality show da bi zaradili novac. Show traje li traje, šest meseci prolazi, uzimanje love se bliži, a naši TV junaci provode dane prebacujući dupeta sa kauča na trosed i obratno, pa se postavlja pitanje kako su uopšte i poverovali da su zaista u nekom showu i ko to sve finansira? Ofkors, show je nameštaljka nekog pomračenog uma & son-of-a-bitcha ali će im to postati jasno tek kad se počnu dešavati čudne stvari. Prvo počinju primećivati nepoznate osobe oko objekta (reality show se snima u zavejanoj kući ko-zna-gde na proplanku pod planinom), sumnjaju na prisustvo nepoznatih ljudi u kući a dešavaju se i neke stvari za koje ukućani nemaju objašnjenja jer su to privatnosti za koje niko ne zna osim njih samih. Podsećanje na neke davne potisnute događaje i strahove pojedinih ukućana unosi nemir u njih, oni žele da napuste kuću i odustanu od takmičenja ali ih drugi odgovaraju od toga jer bi time svi ostali bez nagrade nekoliko dana pre završetka showa.
Slede očekivane svađe jer svako počinje sumnjati na svakoga da mu podmeće razne stvari ali ih u tome prekidaju smrti učesnika koje se ređaju. U finalu filma će naravno sve da se “rasplete” ali to finale nije nimalo ubedljivo ni realno. Neke stvari neću otkrivati da ne bi pokvario neizvesnost potencijalnim gledaocima ali da ceo reality show bude napravljen od strane nekoliko ljudi i da sve funkcioniše tako besprekorno, da takmičarima ništa ne bude sumnjivo - jednostavno ne pije vodu. Takođe, njegov uvod koji je trajao mesecima je predug da bi ga iko i finansirao i gledao. Poput tog showa i ovaj film ima poduži uvod i tek se u zadnjoj trećini počinju dešavati neke iole dinamične stvari. Nažalost, tada do izražaja dolaze i skromne tehničke i montažerske mogućnosti ekipe koja je snimala film, jer dok sve koliko-toliko funkcioniše kada gledamo snimke sa stacionarnih reality show kamera film je osetno slabiji u delu koji je sniman normalnim filmskim kamerama.
Film takođe poseduje i neke segmente za koje nakon završetka filma gledalac ne vidi nikakvu svrhu, čak štaviše, teško da bi autori nepostojećeg “velikog brata” uopšte pokušavali tako nešto i rizikovali da im se šou prekine nakon mnogo uloženog novca. Sledeće, film ni na trenutak nije strašan, prikazana ubistva nisu ni morbidna ni ubedljiva, i cenim da autori filma definitivno nisu imali znanja da ovaj aspekt filma urade bolje i strašnije. Nakon svega nabrojanog postavlja se uopšte pitanje zašto bi neko gledao ovaj low budžet horor? Jedino što mi pada na pamet je poruka filma, koja nas upozorava na opasnosti modernog društva i voajerske izopačenosti pojedinaca, ali mislim da to većina vas zna i bez gledanja ovakvih filmova.
U vreme kada je film snimljen reality showovi su bili u zenitu popularnosti a danas su domaćice i školarci našli nove zanimacije (horor film na temu turskih serija?) pa mislim da ovaj My Little Eye ne može biti preterano zanimljiv široj publici, i preporučujem ga samo ljubiteljima niskobudžetnih filmova.
U trenucima gledanja, film mi se činio okej, da bi pri njegovom završetku shvatio da je My Little Eye očajan film.
ReplyDeleteNema ovde nikakve pouke