Režija: John D. Hancock
Uloge: Zohra Lampert, Barton Heyman,Kevin O'Connor
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0067341/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=cX4eZD3GiL0
Pogledajte još: The Perfume of the Lady in Black (1974)
Let's Scare Jessica to Death je psihološki horor film koji je u nekim anketama biran među 100 najstrašnijih horora a u vreme izlaska je od kritike bio vrlo slabo ocenjen i dosta kritikovan. Pomalo paradoksalno, ali kao i obično istina je negde na sredini a osvrt na film je pred vama.
Kao što se i iz naslova može zaključiti glavni lik filma je Jessica, koju neko ili nešto pokušava na smrt zaplašiti. Nedavno puštena iz psihijatrijske ustanove, sa mužem i njegovim prijateljem odlazi u ruralne krajeve Connecticuta, da bi svi skupa započeli neki novi život. Jessicin suprug je napustio posao i svu ušteđevinu uložio u ovu selidbu ubeđen da je to jedino što može pomoći Jessici da se počne osećati bolje i da joj se više ne priviđaju razne stvari, zbog čega je i bila na lečenju. Upravo zbog toga u većem delu filma je teško zaključiti šta je zaista istina a šta se dešava samo u Jessicinoj glavi. Neke stvari se koliko-toliko raspletu do završetka filma a neke ni nakon završetka nisu najjasnije.
Uglavnom, već po dolasku u seoce primećuju negostoljubivost i neprijateljstvo malobrojnih meštana, ali i istovetne ožiljne na licu svakog od njih. U kući koju su kupili zatiču hippie skitnicu Emily, s kojom se sprijateljuju iako niko ne zna njeno poreklo niti bilo šta drugo o njoj. Ipak, Jessici se ona dopada pa njen suprug odlučuje da Emily ostane s njima, ubeđen da će to pomoći Jessici da se oseća bolje. Nažalost, njeno ludilo se skoro istog momenta ponovo pojavljuje i Jessica počinje da vidi razne prikaze po kući i okolini a počinje i da sumnja da su ljudi oko nje duhovi i vampiri. Počinju da se dešavaju i ubistva. Kao što sam ranije spomenuo gledalac nikad nije siguran šta se zaista dešava a šta se dešava samo u Jessicinoj glavi, i to je i dobro i loše po film, zavisi od afiniteta gledaoca.
S obzirom da je u pitanju niskobudžetno ostvarenje iz 1971. godine vizuelni utisak je dosta zadovoljavajući prvenstveno zbog kvalitetne režije koja rezultuje upečatljivom atmosferom sa dosta jezivih kadrova. Pohvalno je i to što se autori nisu opredelili za brutalne & krvave scene (iako ima i nekoliko takvih) već se film prvenstveno bazira na atmosferi i psiho-drami glavne junakinje. Potpuno drugačije od današnjih drugorazrednih horora koji svoju nemaštovitost i antitalenat autora nadomešćuju tonama krvi boje kečapa. Posebnu jezivost ovom filmu daje glas koji Jessica čuje u svojoj glavi dok pred ukućanima glumi sasvim opuštenu i raspoloženu osobu.
Uz ovaj film će uživati svi ljubitelji psiholoških horora i ljubitelji starih horora sa creepy atmosferom. Mnoge stvari u filmu nisu razjašnjene na njegovom kraju ali možda je tako i bolje - neka svako shvati film na svoj način.
0 comments:
Post a Comment