Režija: Robert Wise
Uloge: Anthony Hopkins, Marsha Mason, John Beck
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0075704/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=Gr-iri3B11E
Pogledajte još: Dead Again (1991)
Tema filma Audrey Rose je reinkarnacija i svako zainteresovan za ovu tematiku bi trebao da ga pogleda. Kao što tagline filma navodi, zamislite da vam jedog dana priđe stranac i kaže da je vaša ćerka zapravo bila njegova ćerka u prošlom životu... A zamislite da nakon nekog vremena počnete da mu verujete… A sada zamislite da je sve to zapravo istina… Upravo se to dogodilo porodici Templeton.
Sunovrat porodice Templeton počinje postepeno jedne jeseni, kada tokom kišnih dana Janice Templeton prateći svoju ćerku u školu primećuje misterioznog čoveka koji ih konstantno prati. Kako vreme prolazi misteriozni čovek se pojavljuje i van okoline škole i ni najmanje ne pazi da ostane neprimećen, čak štaviše, pokušava da uspostavi komunikaciju sa Janice, što ona u prvi mah odbija. Ni otac Bill Templeton nije ostao pošteđen pratnje nepoznatog stranca a sve rezultira susretom njih troje u restoranu. Roditelji već na ivici živaca, jer policija ne može da reaguje dok stranac ne učini nešto protivzakonito, odlučuju da se susretnu s njim i saznaju šta hoće. Ispostavlja se da je misteriozni stranac zapravo Elliot Hoover (Anthony Hopkins) i on im posle konfuznog uvoda iznosi svoje ubeđenje da je njihova ćerka Ivy zapravo reinkarnacija njegove nastradale ćerke po imenu Audrey Rose.
Audrey je poginula u saobraćajnoj nesreći u istim sekundama kad se Ivy rodila ali to nije jedini dokaz koji je gospodin Hooveru uzeo u obzir kao dokaz reinkarnacije. Roditelji iznervirani ovim “besmislicama” demonstrativno odlaze ali se neće tako lako rešiti gospodina Hoovera, pogotovo što njegovo pojavljivanje koincidira sa Ivynim košmarima, zapravo delovali su kao košmari u početku da bi kasnije prerasli u neki trans gde je Ivy zapravo Audrey. U tim stanjima, u kojima se neretko i samopovređivala, jedini koji je mogao da je smiri bio je gospodin Hoover lično, što je nateralo Janice da postepeno počne verovati u njegovu priču. To je oca dodatno, ali stanje Ivy se pogoršava kao da Audrey preuzima kontrolu nad njom.
Film Audrey Rose je staromodan film u najboljem smislu te reči. Tu prvenstveno mislim na spor tok radnje, koji je bio svojstven vremenu u kome je sniman, ali i tadašnjem stilu života (danas bi verovatno pola mlađe publike napustilo bioskope gde se prikazuje ovaj film jer ih “smara”). Druga razlika u odnosu na današnje horore je glumačka ekipa koja je odreda vrhunska i samo pokazuje kako su nekada horori bili A klase a danas su u proseku nekoliko “slova” ispod. Na internetu ima dosta kritika na račun Susan Swift koja je igrala Ivy. Mnogi se žale da im je suviše iritantna ali ja ne delim to mišljenje, čak mislim da je ubedljiva u svojoj ulozi, no (ne)ukusi su različiti. Filmu zaista nemam mnogo toga zameriti osim jedne stvari koja mi je bila neubedljiva u drugoj polovini filma. Naime, scene na sudu, koji se trudi da hipnozom ustanovi da li je Ivy zapravo Audrey, mi nisu naročito ubedljive jer verujem da se i u Americi sudovi bave činjenicama a ne hipnozama, reinkarnacijama i Hindu magijama.
Bez obzira na to film ima sve moje preporuke ljubiteljima teme reinkarnacije, ali i ljubiteljima starijih horora uopšte. Kvalitetna režija, odlična gluma, u većini filma dobra priča su ono što ćete dobiti od ovog potcenjenog filma.
0 comments:
Post a Comment