Režija: Robert Wise
Uloge: Michael Rennie, Patricia Neal, Hugh Marlowe
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0043456/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=OfpSXI8_UpY
Pogledajte još: The War of the Worlds (1953)
Originalni The Day the Earth Stood Still se nametnuo za gledanje samim tim što sam planirao da odgledam novu verziju, a logično je da prvo pogledam original a zatim remake. Nakon toga sledi upoređivanje i ocenjivanje, uz večito pitanje: da li remake može biti bolji od originala? O ovom starom filmu sam dosta slušao i čitao, ne toliko o radnji koliko o kvalitetu i značaju za SF žanr.
Ono što mi se oduvek jako sviđalo kod ovakvih starih filmova je što oni počinju bez nekog velikog i dugačkog uvoda: već prva scena u filmu je sletanje letećeg tanjira u centralni gradski park u Vašingtonu. Upoznavanje sa nebitnim likovima, njihovim odnosima, vezama i dilemama je ostavljeno za filmove od nekoliko decenija kasnije, a mi gledamo preplašeni narod koji posmatra nepoznatu letilicu iz svemira (neko čak misli da je Ruska) kako se spušta. Ubrzo stiže i vojska koja opkoljava leteći tanjir nekoliko trenutaka pre nego što se na njemu otvore vrata i izađe tajanstveno biće u nekom skafanderu. Vojska se uzdržala čitavih nekoliko minuta pre nego što je zapucala, ali je veći šok nastao kad je iz letilice izašlo drugo, ogromno biće i unuštilo svo vojno naoružanje u okolini za svega par minuta. Ranjenog vanzemaljca odvoze u bolnicu i vade mu metak iz tela.
Ispostavlja se da je vanzemaljac ljudskog izgleda, sa skoro nikakvim objašnjenjem iz kog razloga je to tako. Prevalio je milione kilometara i došao u miru iz nekih razvijenijih civilizacija samo da bi zemljanima preneo važnu poruku. Tu poruku će reći samo ako se na jednom mestu skupe predstavnici svih naroda, što je u posleratnom nuklearno-hladnoratovskom periodu više nego teško. Dok se zemljani ne dogovore vanzemaljac beži iz bolnice planirajući da se što bolje upozna sa ljudima tako što će se umešati među običan narod koji ni ne sumnja da je on biće sa druge planete. Za to vreme, počinje potera policije i vojske za njim, a vlast ne haje previše za poruke koje je doneo iz daleka i više snage ulaže u ispitivanje od kog je materijala spravljen džinovski neuništivi robot koji je izgasio i ukopao ispred letećeg tanjira.
The Day the Earth Stood Still je hladnoratovski film, ali se bez problema može preneti i u sadašnjost jer su ljudi i dalje na primitivnom nivou kao i pre mnogo hiljada godina. Film nam prikazuje pravu prirodu čoveka, koji je ogrezao u ratove i nasilja, u zavist i zlobu, u materijalnu korist koju mora da osvoji ne birajući sredstva i na štetu bilo koga pa čak i najbližeg prijatelja ili na štetu nekog vanzemaljca koji je došao u miru. Takav čovek, koji je veća životinja od svake životinje, svojim sve naprednijim i agresivnijim naoružavanjem postao je opasnost ne samo po svoju planetu već i po neke udaljene planete, i to je zapravo poruka ovog filma koji je pre svega kritika čoveka a onda tek SF film. I tako od SF-a osim pomenutog sletanja letećeg tanjira na zemlju te još nekoliko scena i nema mnogo drugog, što naravno ne utiče da film dobije izuzetno visoku ocenu.
Ovaj film je vrlo dobar i sigurno je najbolji SF film na ovim stranicama jer se njegova prezentacija ne zasniva samo na vizuelnim efektima, koji su u vreme kada je izašao bili vrhunski a danas očekivano slabi, već na poruci kako će čovek sam sebe uništiti. Ukoliko možete da pređete preko vremenske i tehnološke barijere svakako vam preporučujem ovaj film, a za nekoliko dana sledi i opis verzije iz 2008. godine.
0 comments:
Post a Comment