Režija: Tyler Oliver
Uloge: Carly Schroeder, Cody Linley, Brie Gabrielle
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1147684/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=Sfj7a5GfyoY
Pogledajte još: Drag Me to Hell (2009)
Američki tinejdžerski horor film već odavno nije na nivou filmova iz osamdesetih, kada je pomenuti podžanr doživeo pravi bum. Ovo što se nudi gledaocima zadnjih godina je zaista sramotno slabo i neinventivno, mada ne znam da li moje mišljenje dele i mlađi gledaoci (eto ideje za neku buduću anketu na sajtu). Uskoro ću morati da se bacim na gledanje nekih starih klasika poput Friday 13th, ili Nightmare on Elm Street, čisto da ublažim filmsku bol nastalu od novijih ostvarenja, ali to je već neka druga tema koja nije za ovaj opis. Tema ovog opisa je cvet nezaboravak.
Tačnije cvet nezaboravak (ili spomenak) je iskorišten kao ideja za film. Film počinje scenom kada devojčica uplakana dotrčava kući dok joj je lice umazano farbom. Šta se desilo saznavaćemo na kašičicu tokom povremenih flashbackova za vreme filma. Nakon uvoda pratimo pomenutu, sada već odraslu, devojku Sandy u sadašnjosti gde joj se nakon diplomiranja počinju dešavati neverovatne stvari. Naime, jedan po jedan prijatelj joj nestaje, a čim neko nestane sadašnjost se menja tako da se niko više ne seća nestalog osim nje. Gomila ljudi nestaje i kao da nikad nije ni postojala, a neki druželjubivi momci su postali izuzetno usamljeni, bez prijatelja, i „takvi su oduvek bili“ po rečima sopstvenih roditelja. Istovremeno, dešavaju se napadi mostruoznih duhova čije namere niko ne zna a na Sandy je da ih eliminiše tako što će se prisetiti nekih neprijatnih događaja iz svoje prošlosti koje je potisnula i zaboravila.
Cela ideja za film i povezivanje sa gore pomenutim cvetom nije toliko loše i na neki način je originalno. Pomalo na „staklenim nogama“ je cela priča oko neke dečije igre gde se u noćnim satima ide na groblje, recituje neka pesmica a zatim love „duhovi“. Koliko znam deca ne idu baš tako lako noću na groblje, ali dopuštam da su u Americi drugi narodni običaji J Akcenat na tu igricu i uopšte celo vođenje filma nije toliko kvalitetno izvedeno jer do nekoliko minuta pred kraj gledalac nema pojma šta se dešava u filmu i zašto. Tek nekoliko zadnjih scena nam to otkriva a te zadnje scene su i najbolje u filmu jer mu daju barem neku pozitivnu poruku. Do toga, većinu vremena gledalac provodi u praćenju nezanimljivih tinejdžera, njihovih priča i problema, prati njihove nestanke uzrokovane napadima duhova i maltretiranje Sandy tako što joj malo-malo neko krka inekcije za smirenje misleći da je „odlepila“ jer spominje neke osobe koje „ne postoje niti su ikada postojale“.
Duhovi su efektno kompjuterski urađeni ali nemaju potrebnu dozu straha, možda zato što film ne poseduje onu atmosferu koju bi trebao. Teško da će se neko uplašiti ijednog pojavljivanja duhova iako se na njihov kvalitet nema šta prigovoriti. Gluma nije na nekom pretarnom nivou a takvi su i karakteri u filmu, prilično nezanimljivi, pa nikome neće ni biti žao kada jedan po jedan počnu da nestaju uz odvratan MTV teen soundtrack.
Možda bi ovaj film mogao biti bolji da su neki drugi ljudi bili iza kamere, jer mislim da priča na papiru nije toliko loša. Ovako, dobili smo samo relativno dosadan horor koji nije strašan, horor koji je miks američkog tinejdžerskog horora i azijskih specijalnih efekata duhova, samo sve puno slabije urađeno. Što se mene tiče moja preporuka je – Forget It Yes.
0 comments:
Post a Comment