Režija: Harry Basil
Uloge: Leah Pipes, Kristin Cavallari, Josh Henderson
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0790662/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=5YK9PBgL-WI
Pogledajte još: From Within (2008)
Fingerprints je film još jedan pokušaj da se napravi moderan tinejdžerski horor film, kombinujući neke stvari iz moderne produkcije i neke iz starijih filmova, u ovom slučaju ghost story sa slasherom. Ovakav bućkuriš daje iznadprosečan rezultat, što i nije toliko loše, s obzirom kakve se sve gluposti snimaju zadnjih godina.
Film počinje prologom, kada pratimo školski autobus pun dece nekoliko trenutaka pre velike nesreće koja će se dogoditi na pružnom prelazu, gde će sva deca poginuti. Pola veka kasnije u tom malom američkom seocetu kruži legenda da ko se zaustavi automobilom na tom pružnom prelazu osetiće kako se automobil pomera jer ga pomeraju duhovi od nastradale dece. U taj gradić se doseljama mlada devojka, upravo izašla sa rehabilitacije gde se odvikavala od droge, sa svojom porodicom. Roditelji ovog puta rešavaju da budu strogi pa je većinu vremena drže zaključanu u sobi bez telefona, a sestra je izvlači iz kuće na žurke i slično. Negde baš kad se po selu pročulo da se odvikavala od droge njoj se počeo priviđati duh devojčice, tačnije rečeno ispočetka je mislila da je devojčica stvarna a ne duh.
Tinejdžerka biva zaintrigirana ko je ta devojčica i zašto ništa ne priča, a kasnije kada je saznala da je to duh istražuje kako je nastradala i ko je za to odgovoran. Istraga je dovodi do prilično velikih i šokantnih otkrića i do saznanja o umešanosti ljudi u zločin. Nažalost, bivšoj narkomanki neće niko verovati da je videla nešto čudno i svi će to pripisivati njenom bivšem ili „bivšem“ poroku, a posebno je iritirajuće što je porodica takođe protiv nje. To posebno iritira kada ona uspe da slika mobilnim telefonom tragove i natpise koje duh ostavlja a majka ne želi da pogleda sliku u mobilnom već ga razbije jer je ćerka nabavila telefon bez dozvole. Druga iritirajuća stvar, kada sam već kod njih, je to što duhovi iako imaju moć pisanja ne napišu odmah pravu istinu o tome ko je odgovoran za njihovu smrt, već mladu devojku mrcvare zagonetkama usput je bez razloga plašeći.
Usput, dok se sve to događa sa duhovima, tajanstveni ubica obučen kao železnički kondukter ubija tinejdžere jednog po jednog u najboljem maniru slashera 80-ih, što je sušta suprotnost priči o duhovima koja je urađena na moderan način. Kondukter ubica je kadriran uvek samo do vrata i lice mu se skoro nikad ne vidi, poput recimo Maniac Copa (1988), a ubica u uniformi je još jedna sličnost. Ubistva se vrše najrazličitijim alatima i takođe podsećaju na neka iz starih horora a ono što nedvosmisleno podseća na nove su loši i antipatični likovi tinejdžera. Gluma je od prosečne do ispodprosečne a neki od starijih glumaca su vrlo loše odigrali svoje uloge. Kao najprijatnije iznenađenje filma je pojavljivanje Lou Diamond Phillipsa, ali samo u sporednijoj ulozi, nažalost.
Može se reći da je ovakav pristup horor filmu, koji je kombinacija žanrova i vizuelnog stila iz dve ere, prilično dobro prošao. Filmu se mogu prigovoriti mnoge stvari ali je dosta zanimljiv i drži pažnju sve do triler završnice. Preporuka starijim gledaocima koje će film podsetiti na neke davne dane.
0 comments:
Post a Comment