Režija: Bob Clark
Uloge: Alan Ormsby, Valerie Mamches, Jeff Gillen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0068370/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=Hm8elaYH7c4
Pogledajte još: The Return of the Living Dead (1985)
Children Shouldn't Play with Dead Things je takođe poznat i pod nazivima Revenge of the Living Dead, Things From the Dead i Zreaks, a zašto jedan film ima nekoliko naziva nikad mi nije bilo najjasnije. Uglavnom, film je režirao Bob Clark, koji je verovatno najpoznatiji po filmu Black Christmas (1974), koji je jedan od prvih slasher filmova. Children Shouldn't Play with Dead Things je označen kao „horor komedija“, iako mi taj drugi navedeni žanr nije toliko dominantan tokom gledanja filma. Pre bi rekao da je film na momente neozbiljan nego smešan.
Priča u ovom filmu liči na neku preteču tinejdžerskog horor filma, a tu pre svega mislim na grupu ljudi koja odlazi u neku nedođiju da bi im se nešto desilo, u ovom slučaju zombiji. Iako ne toliko strogo definisan okvir, kao što će biti deceniju ipo kasnije, film podseća po strukturi na filmove osamdesetih, a odudara podužim i relativno nezanimljivim uvodom. Pratimo putujuću trupu koju vođa puta čamcem dovodi na malo ostrvo gde su sahranjeni sumnjivi tipovi, kriminalci i ubice. Objašnjava momcima i devojkama ko je sve tu pokopan i kako su završili svoje turobne živote, a njegovi slušaoci nisu sasvim sigurni šta je istina a šta su priče za plašenje. U ponoć vođa pokušava da oživi jednog zakopanog, izvesnog gospodina Orville, putem satanističkog rituala.
Ispočetka sve deluje kao fijasko i vođa koristi neoživljeni leš Orvilla za sprdnju i ismevanje, međutim to neće dugo potrajati i mrtvi će se probuditi. Momci i devojke moraju da se zabarikadiraju u kuću i da prežive do jutra, a to nimalo neće biti lako, budući da je stara drvena kuća slaba odbrana od agresivnih zombija. U ovom trenutku film postaje zanimljiviji, međutim, to je slaba uteha, jer je u tom trenutku već dve trećine filma prošlo u nekim ne toliko zanimljivim svarima i prilično ispraznim pričama. Priče o mrtvima, preoblačenje u mrtve da bi se pojedinci uplašili, nosanje i maltretiranje Orvillovog leša i sprdanje s njim šalama koje nisu smešne je deset puta nezanimljivije od napada zombija, a opet zauzima veliku većinu filma. Ovako, gledaoci dobijaju samo dvadesetak minuta uspele horor zombi akcije i sat vremena neuspele horor komedije.
Specijalni efekti su iznenađujuće efektni, posebno kada se ima u vidu nivo filma, a maske je „o svom trošku“ napravio Alan Ormsby, glavni glumac i scenarista filma. Osim ove zanimljivosti takođe je interesantno da je scenario napisan za 10 dana a film snimljen za 14, što samo govori koliko su filmovi nekada bili jednostavniji, jeftiniji, a mnogi i kvalitetniji nego danas. Bob Clark je planirao remake ovog filma za 2007-mu godinu, ali je nažalost tragično nastradao sa svojim sinom iste godine. Nedavno su se na netu pojavile informacije da će remakea ipak biti, i kao početak snimanja se navodi 2011-ta godina, tako da možemo sa sigurnošću očekivati još jedan loš remake ionako ne toliko dobrog filma.
Za ovaj film je teško dati preporuku. Ako ste gledalac zavistan od zombi filmova a ovaj niste pogledali onda to svakako treba da učinite, jer osim što ćete videti dvadesetak minuta dobrog filma, videćete i delić zombie movie istorije. Ostali bi mogli da budu „ugušeni“ dugačkim i sporim uvodom te nesmešnim homorom pa im savetujem da je bolje da preskoče film i nađu nešto dinamičnije.
0 comments:
Post a Comment