Režija: Yam Laranas
Uloge: Carmina Villaroel, Rhian Ramos, TJ Trinidad
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2063008/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=3GQzfXFcY9Y
Pogledajte još: Triangle (2009)
Ako bi vas pitao da li ste nekada gledali filipinski film verovatno bi vaš odgovor bio odrečan, isto kao i moj. A da vas pitam za filipinski horor film verujem da bi vam se pojavio upitnik iznad glave, jer niste ni znali (kao ni ja) da tako nešto postoji. Mogu vam reći da postoji, a mogu vam reći i da uopšte nije loš.
Pre puštanja zaista nisam imao pojma o čemu je radnja filma, ni iz koje zemlje potiče. Poduža špica me je najpre zabrinula zbog zemlje porekla filma, a zatim mi zbog creepy feelinga dala nadu da će film biti pristojan. Pretpostavljao sam da će radnja filma biti „yet another teenage horor movie about kids murdered down the road“, u nekoj zabiti gde nema signala za mobilni telefon. Srećom, u većini stvari sam se prevario. U pitanju je vrlo neobičan film, prvenstveno po toku radnje, jer je sastavljen iz tri priče, koje se dešavaju na svakih 10 godina, s tim da je svaka sledeća priča direktno povezana na tekuću i hronološki joj je prethodila. Tako se sa svakom pričom vraćamo u prošlost da bi otkrili događaje iz sadašnjosti, koji se normalnom hronologijom dešavaju u nekoj vrsti prologa i epiloga.
Film počinje (ali ne i hronologija događaja) 2008. godine odlaskom troje tinejdžera na noćnu vožnju po jednom perifernom putu. Dve sestre i momak su ukrali majčina kola da se provedu i provozaju ali veoma brzo se gube u mraku, lošem snalaženju i nedostatku izlaza na glavni put. Periodično ih susreće tajanstveni automobil bez vozača, što ih ionako uplašene gubitkom orijentacije dodatno plaši. Nakon niza peripetija uspevaju da stignu do napuštene kuće u šumi pored puta oko koje se vrzmaju duhovi čije ćemo poreklo i stradanje saznati u sledećoj priči koja se dešava 1998. godine. Zatim, da bismo saznali nešto više o osobi odgovornoj za njihovo stradanje vraćamo u 1988. godinu.
Iako na papiru ovakav raspored filma deluje malo konfuzno to u praksi nije slučaj i film se odmotava u jednoj zanimljivoj niti, reklo bi se mnogo zanimljivijoj nego da ide svojim normalnim hronološkim putem. Tome je svakako doprineo i režiser koji vešto vodi priču, na kašičicu nam dajući informacije i uspevajući s vremena na vreme da nas dobro uplaši ili šokira. Treba verovati autoru da je na planiranje i rad na filmu utrošio celih pet godina jer je većina stvari dobro osmišljena, sa tek ponekim nerezonskim ponašanjem likova. Tri priče, osim po vremenu događanja, se razlikuju i po žanru. Recimo, prva priča je neka verzija teen ghost storyja, druga priča lite verzija o manijaku koji drži u kući dve devojke i muči ih, a treća priča je horor drama, najpribližnija nečemu što viđamo u azijskim horor filmovima.
Slična azijskim filmovima je i gluma, koja je na zavidnom nivou, posebno ako imamo u vidu da film ne dolazi iz kinematografski jake zemlje. Fotografija je izuzetno kvalitetna, posebno kadrovi danju snimani u šumi gde do izražaja dolaze izvrsni svetlosni efekti. Oni drugi efekti, specijalni, relativno su pristojni, mada ne verujem da će se neko baš prestraviti s njima, što može biti mana filma ako očekujete neki „teški“ horor. Takođe, nekome može zasmetati sporo odvijanje priče, ali teško da bi se na drugi način mogao snimiti film sa ovakvom teškom i psihološkom tematikom.
Za razliku od većine horor filmova ovaj ima neku poruku koja proizilazi iz teške i turobne priče koja se završila nizom naizgled nepovezanih ubistava. Film je u mnogim aspektima vrlo kvalitetan i zanimljiv, i pravo je čudo šta je režiser uspeo da uradi sa malim budžetom. Moja preporuka za gledanje svima koji vole sporije ili azijske horore.
0 comments:
Post a Comment