Režija: Roger Watkins
Uloge: Roger Watkins, Ken Fisher, Bill Schlageter
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0076295/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=IEZhOOdMdjM
Pogledajte još: Don't Look in the Basement (1973)
Kao odušak od novih horor filmova reših da pogledam nešto starije i potpuno drugačije. Sasvim slučajno random metodom izbor je pao na vrlo zanimljiv film pod ne baš najsrećnijim nazivom The Last House on Dead End Street. U pitanju je poluamatersko ostvarenje, snimljeno prvenstveno da šokira. Uostalom, pogledajte fotografije uz ovaj tekst i to sve pomnožite sa dva.
U uvodu filma pratimo izvesnog Terry Hawkinsa koji je upravo izašao iz zatvora gde je bio na odsluženju kazne zbog dilovanja droge, podvođenja i još ko zna čega. Sada smišlja kako da preživi i na neki način uspe u životu, i rešava da za razliku od predzatvorskog života, kada je snimao pornografske filmove, sada snima snuff filmove, za koje misli da će imati bolju prođu na tržištu. Za one koji ne znaju u snuff filmovima su snimljena prava ubistva, bez korišćenja bilo kakvih specijalnih efekata a sve u cilju dalje distribucije i zarade. Hawkins nalazi sebi interesantnu „kuću na kraju ulice“ sa gomilom praznih prostorija, i u njoj planira da snima svoj film. Za „uloge“ u filmu poziva neka lica koja su mu se zamerila u prošlosti a oni pristaju na uloge, nesvesni da će im to biti i poslednja uloga u životu.
Što se tiče priče dalje nema šta mnogo da se kaže jer je priča u filmu tu samo da bi se stvorio kakav-takav razlog da gledamo mnogobrojne scene vrlo krvavih ubijanja. Te scene su raznovrsne i morbidne, ali i ne toliko realno snimljene, jer ovo ipak nije snuff film, naravno. Ovo je samo poluamaterski film sa jeftinim specijalnim efektima koji su u vreme kad je film snimljen možda bili suviše realni ali u današnje vreme nisu više toliko šokantni. Neke scene su ipak prilično ubedljive, neke pred kraj filma i nisu, ali ljubitelji gore filmova svako mogu uživati. Što se tiče ostalih stvari u filmu one su na dosta slabom nivou, počevši od režije koja je dosta rudimentalna i sirova, sa mnoštvom dugačkih i nepotrebnih kadrova, sa glumom koja je amaterska, pa do muzike koja ipak stvara nekakvu specifičnu atmosferu. Fotografija filma je slaba ali i to doprinosu da film izgleda autentičnije iako je jasno da to nije bila namera autora već bolju kameru svakako nije mogao nabaviti.
Ono što je zanimljivo u vezi filma su neke informacije (mada nepotvrđene) da je film prvobitno trajao oko 3 časa, ali je naknadno skraćen, što je možda razlog čudne režije, nekih nerazumljivih kadrova ali i ogromnih rupa u toku radnje. Da li je to tačno ili je sve rezultat amaterizma autora više i nje važno, jer koliko se zna ta duža verzija filma ne postoji a i autor nije među živima. Autori filma su na špici potpisani svi pod pseudonimima, da li zbog straha od tadađnjih organa vlasti jer bi neko zaista mogao pomisliti da je u pitanju snuff film ili jednostavno da film izgleda autentičnije. Uglavnom, režiser filma Victor Janos je Roger Watkins, koji i glumi glavnu ulogu u ovom filmu, ali se to saznalo tek 2000-te godine. Nakon ovog filma (koji je snimljen 1974. ali se počeo prikazivati tek 1977.) se posvetio snimanju pornografije, a nekih blažih porno scena ima i u ovom filmu.
Preporuku za ovaj film je teško dati bilo kome, jer iako mnogi kažu da je u pitanju kultni film, moje mišljenje je da je u pitanju loše montiran i režiran skup ekstremnosti i bizarnosti, nabacanih bez ikakvog reda i bez mnogo smisla. Svideo mi se prvenstveno kao dokument nekih prošlih vremena, dok je kao film dosta slab. Ipak, ako ste ljubitelji gore filmova i morbidnosti možete ga sa zadovoljstvom pogledati, kao i oni koje zanima kakav film može da snimi mladi „režiser“ narkoman sa budžetom od 800 dolara dok ostalih 2200 troši na drogu. Ostali koji su navikli na današnje mainstream horore u ovom filmu zaista nemaju šta da traže. Dajem mu četvorku i to samo zato što sam danas nešto velikodušan J
0 comments:
Post a Comment