Režija: Jason Horton
Uloge: Glenn Plummer, Lee Perkins, Linda Bella
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1686902/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=35VLEmF0QGo
Pogledajte još: bilo šta je bolje od ovoga
Koliko ste puta do sada gledali film u kojem ekipa snima horor film o nekom ubici/čudovištu, zatim nakon nekog vremena zaista neko počne da ubija na setu članove ekipe i glumce, a oni misle da je to sve deo scenarija? Puno puta? Nema veze, evo ga još jedan film na tu temu, a biće ih još, ne sumnjam u to. No, da sve ne bi bilo suviše obično autori su se potrudili da sve začine sa dodatnim glupostima (i glupostima „na kvadrat“).
Treba odmah na početku reći da ponekad delim filmove na niskobudžetne i one bolje producirane, mislim da svi mogu da prepoznaju razliku između ova dva nivoa horor filmova. Ako uporedimo ovaj film sa nekim niskobudžetnim ostvarenjem onda je Monsters In The Woods mikrobudžetni film u svim aspektima i to je jasno od samog početka kad vidimo stil snimanja. Kamera je dobrim delom filma amaterska, a sve je opravdano time da jedan član ekipe intervjuiše ostale u pauzi snimanja. U tom tonu i protiče prvih petnaestak minuta filma, gde se upoznajemo sa nezanimljivim likovima i silikonskim „glumicama“. Naime, kao što sam napomenuo u uvodu, ekipa se okupila negde duboko u šumi da snimi neki jeftini „horor nad hororima“ , koji iskren da budem nije mnogo užasniji od ovog celog filma.
Posle takvog uvoda, gde saznajemo ko je ko, ko je sa kim u vezi, i ko se sa kim seksa (mada sam se trudio da ništa od toga ne zapamtim, jer mi je u glavi ionako previše nebitnih informacija), na scenu stupaju pravi monsteri, koji prvo ubijaju jednog po jednog člana ekipe a zatim frontalno nasrću na celu ekipu u celini i celosti. Ekipa iako već uzdrmana tragedijom usled pogibije režisera počinje da beži po šumi da sačuva živu glavu ali nije ni svesna da će ih troma i plastična čudovišta koja se sporo kreću u scenama gde ih vidimo brzo sustići u scenama koje ne vidimo. Gde god da krenu čuvovište će nečujno biti korak iza njih, iako su se do malopre rikom oglašavala sa pola kilometra, lomeći grane i drveće oko sebe. Da budem iskren, većina čudovišta je slabo urađena i slabo se vide zbog „drmusave“ kamere. Još slabije od čudovišta su krvave maske na glumcima koje zaista jadno izgledaju i ne zaslužuju nikakav komentar osim „šteta kečapa“.
Iako bi se dalo pretpostaviti da je u ovakvom filmu gluma katastrofalna ona za divno čudo nije toliko loša, naravno uzimajući u obzir nivo filma. Daleko lošija od glume je priča, gde nije dovoljno što su čudovišta tu i ubijaju, već imamo i dva anđela poslata direktno sa neba koji trebaju da vrate čudovišta u pakao. Jedan anđeo je seksi devojka a sve izgleda još neubedljivije nego što vam na papiru zvuči. Prvo moraju da likvidiraju producenta filma, koji je sklopio pakt sa đavolom, a zatim da zatvore vrata pakla koja izgledaju kao džinovski ženski polni organ kroz koji čudovišta izlaze. Kao da priča koja je izgleda napisana od strane netalentovanih dvanaestogodišnjaka nije dosta, imamo i gomilu gluposti u ponašanju likova, recimo kamerman sa kranom slučajno lupi režisera po glavi i ubije ga, a producent ne želi da pozove policiju, već želi da nastavi snimanje filma „jer bi tako i pokojni režiser želeo“.
U svakom slučaju rezime za ovaj film nije ni potreban. Ovaj film nije ništa drugo do gobljenje vremena. Preskočite ga.
0 comments:
Post a Comment