Režija: Jack Heller
Uloge: Sara Paxton, Scott Eastwood, Katherine Waterston
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1631707/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=GHqLD0AgfsA
Pogledajte još: The Inner Room (2011)
Dok mu većina gledalaca daje dosta dobre ocene (u trenutku pisanja ovog opisa 6.3 ocena na iMDB, što je za horor film prilično dobro) prezentacija ovog filma na internetu je katastrofalna, jer na pomenutom sajtu nema postavljenog covera, a na wikipediji se film uopšte ne spominje. Ipak, film je vrlo dobar, a probleme ili neznanje marketinga ćemo ostaviti na stranu.
Film počinje pljačkom prodavnice tokom koje vlasnik biva ubijen od strane plavkose pljačkašice, za koju ćemo kasnije saznati da se zove Jody (Sara Paxton). Zatim se radnja seli u šumu, gde će se skoro ceo film i odvijati, i pratimo jednu ženu, Samanthu (Katherine Waterston) koja baulja po šumi izgladnela i umorna. Ona je u šumi već nekoliko dana čekajući muža da se vrati iz nepoznatog pravca u kojem je otišao da potraži pomoć i gorivo za njihov isprazneli automobil. Samantha nekako stiže do jedne kolibe i nalazi nešto hrane, ali nalazi i Toma (Scott Eastwood) koji je u blizini takođe imao udes sa automobilom pa se tu sklonio. Uspevaju da upale vatru i zgreju se kako bi preživeli hladnu noć a ujutru pokušaju da se probiju do neke civilizacije. Ujutru se u kolibi pojavljuje i Jody, punih džepova zelembaća, bežeći od ruke zakona, i njih troje pokušavaju da nađu izlaz iz šume.
Nažalost, to je nemoguće. Na koju god stranu da krenu vraćaju se opet do kolibe. Kako je to Jody u jednoj sceni slikoviti objasnila, sve izgleda kao igrica Pacman. Mada nisam siguran koliko će ovo slikovito objašnjenje značiti mlađim gledaocima, ono ima svoj značaj u filmu. Elem, naših troje junaka se ne predaju i na sve načine pokušavaju da se odalje od kolibe, usput se međusobno više upoznajući i tu tek kreće prava radnja filma. Na nesreću (ili možda sreću) po čitaoce, neću dalje opisivati šta se i kako izdešavalo da ne pokvarim užitak onima koji budu gledali film, jer bi sve što kažem bilo otkrivanje informacija pa bi neki preokreti izgubili na efektivnosti.
Iako je na početku film delovao kao još jedan u nizu modernih horora, i samo sam čekao da neko počne da ubija i masakrira devojke u sred nedođije sve kačeći ih o drva, to nije bio slučaj. Čak štaviše, u filmu nema ni kapi krvi, nema masakra, nema ubica i ceo film najviše liči na neku od epizoda Twilight Zone, što svakako pozdravljam, ali vi što volite akcione horore sa dosta krvi – budite upozoreni. Iako u filmu postoji tek nekoliko uloga on nije ni za trenutak monoton i drži pažnju do samog kraja, preokreti se nižu, a moram reći da nisam ni jedan pogodio, što samo govori o originalnosti filma. Malobrojna glumačka postava je, usudio bih se reći, vrlo dobra, na čelu sa opet odličnom Sarom Paxton, ali ni ostalo dvoje ne zaostaje puno. Poseban utisak ostavlja Scott Eastwood posle saznanja da je Clintov sin; podsećao me je taj pogled na nekog al’ nisam mogao da se setim, bilo mi na vr’ jezika, što bi rekao narod.
Posle dužeg razmišljanja rešio sam da filmu dam ocenu osam. Možda bi u nekim drugim uslovima zaslužio sedmicu ali u vreme opšteg deficita dobrih horora, a posebno ovakve nekomercijalne vrste, moram ga nagraditi ocenom više. Tim pre što je ekipa raspolagala budžetom od samo pola milona dolara a uspela je da od toga napravi nešto jako dobro i da angažuje jednu (polu)zvezdu (Saru). Definitivno ću ga ovih dana ponovo pogledati.
Fenomenalan... bar meni je držao pažnju do samog kraja... zanimljiva i originalna priča, meni je posebno bila simpatična Katherine Waterston... :)
ReplyDelete