Režija: David Brooks
Uloge: Alice Eve, Josh Peck, Brian Geraghty
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1603257/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=geffQdBbKzI
Pogledajte još: Rest Stop (2006)
Što bi rekli naši ’stari’ „s posla treba ići pravo kući i nikud ne svraćati“, a još bi dodali da je „noć za spavanje a ne za ’odanje“. Da su se ovih saveta držali naši junaci ne bi upali u ovakve probleme a pojedinci bi zadržali glavu na ramenima. Ali, avaj.
Avaj, jer oni s posla odoše na neku žurku, i to na žurku sa izuzetno napornim društvom, a glavnom liku filma još to ne bi dosta pa najnapornijeg među njima povede sa sobom, iako je nekako uspeo da se nametne zgodnoj & simpatičnoj koleginici da je odveze kući. Naporni antipatični kolega je onda naprasno ogladneo a nema dinara u džepu (dinari mu ne bi ni pomogli, nego se to tako kaže, jelte J) pa mora da svrati do bankomata (ATM). Bankomat je, na nesreću, postavljen na kraju parkinga a zašto bi neko parkirao svoj automobil pored bankomata kad može na ulazu u parking, pa da prošeta 100-200 metara, nema napolju ni -20º.
Ali nesreća nikad ne ide sama. Na izlazu iz kućice sa bankomatom čeka ih tajanstveni čovek, službenik-dizajner (a poznato je da kad američki službenici polude – sklanjaj im se s puta; pogledati Falling Down, 1993.), koji im po svoj prilici neće dozvoliti da odu, ili barem ne živi. Trenutni spas im je da ostanu u kućici jer ubica u bundi ne želi da uđe unutra i bude snimljen kamerama. Zato na sve načine pokušava da ih istera napolje i likvidira ih na brisanom prostoru. Kompletan film se dešava u pomenutoj kućici i na parkingu ispred: dok zarobljeni u kućici pokušavaju da dozovu pomoć na sve načine ubica radi svoj posao a gledaocu ne preostaje ništa drugo nego da pogleda do kraja filma da vidi ko će biti uspešniji.
Iako se dešava na relativno jednoličnom prostoru film nije toliko dosadan, čak štaviše, kakve se gluposti snimaju u zadnje vreme ovo nije ni toliko loš film jer prilično drži pažnju do samog kraja. Ono što je možda najveći problem filma je neoriginalnost jer je većina scena već viđena u sličnim filmovima. Recimo naši junaci vide policijski automobil i počnu mahnito da mašu i dozivaju u pomoć a svi znamo da će automobil ne videvši ih skrenuti i otići. Kada kasnije čuvar parkinga dođe a „zarobljenici“ se ponadaju da će biti spašeni mi opet znamo da mu je ubica iza leđa i da će ga sa zadovoljstvom ubiti. Većinu scena znamo kako će se završiti, ali ipak više volim neoriginalne pristojne filmove nego originalne gluposti. Takođe, filmu je problem zaplet, počevši od dalekog parkiranja auta pa do jednostavnog pitanja: zašto samo nisu pobegli u drugom pravcu od ubice brzo koliko ih noge nose?
Na raznim sajtovima sam čitao raznorazne kritike ovog filma, počevši od razumnih pa do „worst film ever“, što je daleko od stanja stvari. Nećete doživeti nikakvo prosvećenje gledajući ga ali daleko da je loš film i može biti zanimacija za sat ipo.
0 comments:
Post a Comment